Verujem da nisi uopste losa osoba.
Verujem da imas osecanja. Cak verujem da si ona osoba koja duplo oseca.
Mozda je malo tesko poverovati. Sada. Ali u sustini, sigurno nisi losa osoba.
Mozda si samo neko ko ce odbaciti od sebe sve sto pokusa da mu se priblizi.
Sve sto pokusa da shvati ko si, ti ces unistiti.
Kontam da je to zbog nekih tamo, koji su jednom ostavili dubok trag. Skoro sasvim pogresan.
Verujem u te tvoje oziljke, da oni kriju jednu pricu. O tebi i nekome.
I verujem da bole na promenu vremena.
Bole cak i na pomen imena. Na slusanje pesme.
I mozda, nije losa stvar da malo popustis. Dozvolis da te neko drugi otkrije, mozda da te shvati.
Losa je igra, imati masku, za koju ne znas da li mozes da opravdas.
Cak i neki od najboljih glumaca su gubili uloge, jer se u njima nisu snalazili.
Sta ako za tebe ova maska, ova uloga, nije odgovarajuca.
Sta ako se upustis skroz u tu ulogu, sta ako prihvatis tu masku u potpunosti, a na kraju shvatis da si u potpuno losoj scenografiji.
Mozda je tvoja hladnoca, previse, cak i za najvecu vatru, pa odustane od tebe, jer ne vidi kako da te zagreje.
Verujem u tebe, da mozes da se izvuces iz ovoga.
Verujem da jos uvek imas snage da se smejes, pricas nepovezano, pokusavajuci da nasmejes ljude oko sebe.
Verujem da mozes da se otvoris jos par puta, da ta skoljka, ima prelep biser.
Verujem da mozes da pustis nekog drugog da bar vidi taj biser, ne moras dozvoliti da ga uzmu, samo im dozvoli da te vide, u potpunosti. Mozda neko pozeli da ga cuva.
Mozda neko nov. Mozda da ostavis iza sebe neke davne ljude. Mozda ti treba novi pocetak.
Ja verujem da mozes da dopustis sebi, da te neko zavoli.
Verujem da ce te neko voleti bas zbog toga sto jesi.
Verujem, a verujes li ti?
