#o njoj

[tvoja-tt]

Volela je Italy, jadransku oazu.

Volela je chardonnay.

Volela je Beograd i hotelska jutra u dvoje.

Volela je izlaske, kratke haljine i štikle.

Volela je glasnu muziku.

Volela je moje špagete.

Volela je Fudbalski i Košarkaški Klub Partizan.

Volela je i mene, samo ja ne znam da li sam ikada stvarno voleo nju.

Mislim da je nisam nikada ni preboleo.

Tvoja.t.t.

[filozofs-world]

Tako želim da te najsnažnije zagrlim i istovremeno najnežnije poljubim.

Njemu.

[gejerka]

Dodjes sa posla u prazan stan,

Casu koju si isprljao pre dva dana

Ti je operes

Tanjire od dorucka sklonis

Jer nema ko ako ti to ne uradis

Odes na kafu sam

Smejes se dok komsiji odgovaras na pitanje “kako si”

Smejes se, jer lazes

Kazes “evo uzivam”

Muziku slusas sam,

Pa nastupas pred ogledalom

Nema ko da vice “TISE!!”

Jer vec dugo nema nikoga tu pored

Grlis jorgan, jer prazne su ti ruke

Tebe dugo vec niko ne grli

Ali kazes jedan dan manje

A koliko godina vec brojis taj “dan manje”?

Garderoba je uvek lepo slozena

I sve je u stanu na svom mestu

Jer nema ko da napravi lom

Nema ko da rasturi krevet

Sam se smejes

To je gore

Nego kad sam places

Bezis od usamljenosti koja je

Nekim cudom

Uvek korak ispred tebe

I uvek pobegnes pravo njoj u zagrljaj

Omiljen si u drustvu,

Ali je l imas ti omiljeno drustvo?

Ne?

[hidden0effect]

"ona nije vodila rat samnom

ona je vodila rat sama sa sobom

a ja sam stajala u zoni eksplozije"

ne mogu je više štititi od same sebe.

[samo-tvoj]

Postoji jedna stvar

o meni koju ti nikada

nisam rekao.

Prezirem da čekam.

Redove u pošti

organski

ne podnosim,

večito neku žrtvu da mi

poštu pokupi nadjem.

Kolaps u saobraćaju

svakog radnog dana

oko 14h,

pa večito moram

da podgrevam

ručak koji

je za 14:30 bio planiran.

Konobara koji sa totalnim

neznancem dvadeset minuta

o neobaveznim temama priča,

dok ja četvrtu po redu palim

čekajući espresso da smirim

ovih hiljadu misli po glavi.

Ja sam od onih koji se

ne ostavljaju za sutra.

Koji se ne zadovoljavaju

tek po nekom porukom,

pozivom koji kraće nego

cigareta traje.

Ja sam od onih koji znaju

da život nema reprizu,

pa prokleto kunem svaki

jeb*ni dan kad mi nisi blizu.

Čekanje me je naučilo

da ništa više u životu ne čekam.

Znaš,

mnogo puta se

na istu stvar opekao.

Ili me je u nezgodnom

trenutku zateklo,

ili došlo kada sam

već prestao da želim.

Shvati,

to ja od života više ne želim.

Ne želim da se

ohladim od tebe,

da budem poput kamena,

poput one sive,

hladne novembarske noći,

ali hteo ili ne hteo,

plašim se da će jednom

i ta prokleta noć doći.

Ne mogu da čekam

dok ti vreme poklanjaš

nekima koji mi nisu ni do kolena,

nekima koji ulozi

muškarca nikada

neće dorasti,

nekima kojima

će već sutradan kod tebe

u telefonu biti blokiran broj,

kada dodješ na moje reči,

kada shvatiš koliko

ništa nisi znala o sreći.

Još jedan broj će

tada biti van funkcije.

Hiljade poziva,

hiljade poruka,

ništa od toga ja neću videti.

I kunem ti se,

sekunde jedne

neću sebe kriviti.

Jer vreme koje

bih ti ja poklonio

je vreme koje i nakon

sede kose traje,

vreme koje se nesebično daje,

vreme koje ne zna za kajanje.

Samo da znas,

jedan voz na peronu stoji,

ka ljubavi vozi,

tebe čeka...

Čeka,

ali neće ni on doveka.

[beogradskifantom]

Izbledelo je davno ono naše "zauvek", ona stara kasnonoćna dopisivanja uz reči volim te zauvek! Nestalo je apsolutno sve.

Sva ona obećanja i snovi kome smo delili da bi težili da jednog dana budemo MI je završilo samo u mom sećanju. Zaboravila me je, znam to. Zaboravila je i kako se zovem, i odakle dolazim, i vreme koje sam joj posvetio onda kada mi je duša spavala, kada zaista nisam imao vremena, ipak.. Sekund sa njom je bio blagoslov u mom životu. Shvatiš da je ljubav kao flaster, čim zaraste rana baci te. Prošlo je skoro 6 godina, a i dalje je opet volim, u gradu gde žive barbike i princeze, ali ne i osoba kao ona. Nemojte me pogrešno shvatiti, nije sve stvar u fizičkoj lepoti,kada spoznate lepotu duše nečije koja vas u ovoj tami jedina obasjava shvatite da je to ono što vam treba, da je to ona lepota za kojom žudite pa i onda kada pomislite da na ovom moru živi milijardu riba ipak je lep osećaj kada vam kuca srce samo za jednom pod punim tempom. Koliko sam dugo čekao da budeš moja... I nisi.

Posvećeno tebi, nekad, negde... @adelisaaa999

-@beogradskifantom

[obicna-djevojcica]

Lijep si ti haos.

[misternikola]

Postoji samo jedna razlika između ludaka i mene. Ludak misli da je normalan a ja znam da sam lud.