#srpske pesme

[veciti-filozof]

T(r)i

Potpuni mrak u toploj sobi.

Umorno trljam oči i kotrljam se iz kreveta.

Tak. Tak. Tak...

Noge me same odvode do balkonskih vrata i, bez obzira što sam samo u pidžami, ogrnut mekanim ćebetom, poput deteta, otvaram ih i smelo izlazim na oštri decembarski vazduh.

Vetar je šibao mojim sokakom, ali nisam mario.

Magla se podigla.

Nebo je ponegde stidljivo svetlucalo.

Pogleda uprtog u taj sklad vredan

jednog Van Goga, sedoh.

Pločice su promrzle i ja hitro zavlačim već crvene prste pod ćebe kao da će me ono spasiti.

Tiho proklinjem sebe.

Tiho proklinjem svoju ludačku ideju.

Ma, i ono što me na nju navelo.

Tiho proklinjem zimu, hladnoću, vetar, maglu, razum, tugu, bes, snove, svet, ceo jebeni univerzum...!

...Tiho proklinjem tebe.

— @veciti-filozof

[veciti-filozof]

Poljubi me sasvim slučajno. Dodirni me filmski, nestvarno.

- Galija, 《Dodirni me》

[veciti-filozof]

"Na mesto zločina" (Toše)

I rekoh ti i to što ne mislim,

I nije mi ni malo neprijatno.

I rekoh ti da sad sam zauzet,

I da mi je ovo vrijeme kao zlatno.

.

I rekoh ti ma ne, 

ne drži me,

jer htio bih novi CD 

sad da stavim!

.

I dodaj mi, molim te, 

moj mobilni,

jer hitno moram 

nekom da se javim!

.

A bio sam spreman,

da zbog tebe ginem!

I hiljadu i jednu 

zvijezdu da ti skinem!

I ucinim sve sto samo poželiš!

.

Ne, ne boj se, ne, 

biće ti dobro i bez mene.

Ma naći ćeš još jedan 

kofer za uspomene!

.

Kad umrem ti naći ćeš 

vremena i načina...

Da svratiš na mesto 

svog zločina.

Svog zločina!

.

I rekoh ti da se ne zanosiš

I da od nas više 

ništa stvarno nema,

Da ne moliš, 

da te vise ne čujem,

Da smiriš se 

I odeš bez problema...

[zanimljivaekonomija]

Dragocena riznica srpske istorije - "Srpske junačke pesme" Vuka Karadžića

U knjizi „Srpske junačke pesme“ nalazi se izbor najpoznatijih narodnih epskih pesama koje je sakupio i u više knjiga objavio Vuk Stefanović Karadžić. One predstavljaju dragocenu riznicu srpske istorije, književne tradicije i narodne mudrosti. Svojom originalnošću, poetičnošću i skladom očarale su evropsku literarnu elitu Vukovog vremena i jedan su od najvažnijih segmenata očuvanja i negovanja nacionalnog identiteta.

Izvanredan predgovor za knjigu napisao je prof. dr Boško Suvajdžić, naš najveći poznavalac narodne književnosti, koji odlično sažima i objašnjava Vukov rad na prikupljanju i podeli građe.

„Svi pokušaji klasifikacije srpske narodne poezije polaze od Vukove periodizacije i sistematizacije građe. Osnovni Vukovi kriterijumi za podelu vrsta narodne poezije jesu namena, način i okolnosti izvođenja pesama: ’Sve su naše narodne pjesme razdijeljene na pjesme junačke, koje ljudi pjevaju uz gusle, i na ženske, koje pjevaju ne samo žene i đevojke, nego i muškarci, osobito momčad, i to najviše po dvoje u jedan glas.’… Osnovni je zadatak epske pesme, još od najstarijih epova čovečanstva, da sačuva spomen o velikim junacima i znamenitim događajima u vremenu i prostoru, i da ih ostavi potomstvu kao svetle primere ’čojstva i junaštva’, koji uz to imaju i agitacioni karakter u svim relevantnim nacionalnim zbivanjima“, stoji, između ostalog, u predgovoru profesora Suvajdžića.

Nakon iscrpnog predgovora slede narodne epske pesme raspoređene po ciklusima: „Svetitelji i junaci“, „Do propasti carstva i gospodstva srpskog“, „Kosovska epika“, „Epske pesme o Marku Kraljeviću“, „U pokosovskom krugu pesama“, „Epske pesme o hajducima i uskocima“, „Pesme o oslobođenju Srbije i Crne Gore“.

Na kraju izdanja data je hronologija života i rada Vuka Karadžića, kao i rečnik manje poznatih reči.

„Srpske junačke pesme“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.

[soyoungandfoolish]

Jao tata me snimio dok sam vezbala "Oro" Jelena Tomasevic

da li neko hoce da cuje?