Beograd nije samo glavni grad naše zemlje.
Beograd nije radio stanica, zgrada tv produkcije, veliki šoping centar, javne ličnosti, splavovi. Kalemegdan, zajedno sa Savom i Dunavom.
Beograd je prošlost, budućnost, sadašnjost, najviše.
Beograd je stara pesma sa radia, ex yu rock grupa, uz koju se skače do iznemoglosti.
Beograd je stanica sa koje se čeka poslednji autobus, a izgleda da si baš zakasnio, pa te čeka dug put kući.
Beograd je kućna žurka kod desete osobe, koju ni ne poznaješ, ali znaš da će tamo biti onaj neki tvoj.
Beograd je naselje. Beograd su zgrade, posebno oronule, stare. Koliko li su generacija ispratile?
Beograd je tuga, Beograd je i sreća.
Beograd je stari film koji se prikazuje u nedelju popodne, dok sediš u krugu svoje porodice i jedete pitu od jabuka, a meteorolozi najavljuju kišu i mestimično promenljivo vreme.
Beograd je rečenica ‘kako se nekad živelo lepo!’.
Beograd su novoosnovane grupe, mladi ljudi, bubnjevi i vokali. Koncerti i vriska ‘koliko je ovo dobar zvuk!’.
Beograd je doček Nove Godine jedne sredovečne dame koja u svojoj sobi, baš kod prozora, puši cigaretu, u novom kompletu, sa čašom vina u ruci. Sama.
Beograd je pun ljudi. Beograd je sam.
Beograd može da stane u zagrljaj ono dvoje zaljubljenih što se grle ispred pozorišta. Može da stane na terasu osvetljenog stana koji gleda na obližnji park, kroz raširen veš i neupotrebljive stvari. Beograd stane u kese umornih ljudi u kasno vraćanje svojim domovima. Beograda ima u autobusima i tramvajima, pogledima i uzdasima.
Beograd je u dobroj knjizi koju ne ostavljaš. Beograd je u pesmi koju ne zaustavljaš.
U Beograd se ne odlazi, iz Beograda se ne vraća.
U većini slučajeva, Beograd se oseća.
titsay
turnnoffyourmind
gamechangershow
s-u-f-j-a-n-s-t-e-v-e-n-s
germansingergirl
romaincrisis
