Principessa

"Raise your words, not your voice. It is rain that grows flowers, not thunder." Rumi

[principessadream-blog]

Kada bismo pomešali i izgubili noć i dan... Zaboravli na sate i minute... Našli bismo se tačno u krevetu, pod velikim jorganom, jedno pored drugog. Na kraju. U beskraju.

[principessadream-blog]

Pokloni mi svoje dane,da živim u njima.

Pokloni mi svoje noći,da sanjam u njima.

[principessadream-blog]

Dan sviće... Jutro. Kafa u ruci, u kafi početak svega.

[principessadream-blog]

Ne brini kada te ostavi neko... To univerzum čisti put za nekog drugog. Nekog koga si verovatno već upoznao.

[principessadream-blog]

Hajde da se saberemo i oduzmemo, da ne znamo ko je ko i ko je gde. Da ne znam da li si ti gore, a ja dole... Ili smo jedno pored drugog. Hajde da se saberemo i oduzmemo, pa da nam to ni ne bude važno... Da budemo i gore i dole i zajedno jedno pored drugog.

[principessadream-blog]

Kad smo mladi i kad se volimo mislimo da je sve lako. Zamišljamo da ćemo živeti životima koje sanjamo od detinjstva. Ali već kad se preživi prva ljubav, shvatamo da će svaka sledeća biti ista. I da je sve, iako različito, suštinski isto, jer se osećamo isto. Na primer… Svaki je početak divan....

[principessadream-blog]

Neko...

Ne. Nije teško voleti. Nije teško živeti sa osobom koju volimo. Bar ja tako mislim. Pitanje je samo šta očekujemo... Naša očekivanja su ta koja nas razočaravaju. Ja sam valjda jedan od onih što očekuju previše. A sve što mi je potrebno ustvari je neko kao ja. Neko ko će voleti i ceniti stvari kao da su živa bića, neko ko voli ljude i život. Ko razume da 2 plus 2 nisu uvek 4. Neko ko zna da nije sve uvek belo ili crno. Neko ko razume, ko ume da sluša i da poštuje tuđe tuge i radosti. Ona je mogla biti taj neko. I jedno vreme je bila. Ali više nije... Sada je sve to nekom drugom.

http://principessadreaming.blogspot.com/2015/03/neko.html

[principessadream-blog]

Lepo je od tebe što si sada tu, ali ne trebaš mi sada. Pomoći nekom znači biti tu za njega kada je njemu to potrebno, a ne onda kada ti misliš da to treba. I nemoj nikada reći da je glupost bol koju neko oseća.       Možda se ti ne bi osećao isto u vezi nekih stvari, ali zapamti da smo svi različiti i da imamo različite boli.

[principessadream-blog]

Jedino što treba umeti u ovom životu je akumulirati samo lepa i srećna sećanja, uspomene koje nam pružaju zadovoljstvo. Jer mnogo je lepše sećati se lepog kad ostariš. Sve ružno treba izbrisati, zaboraviti kao da se nikad nije ni desilo.

[principessadream-blog]

KAKO SE BORITI SA TIM CEO ŽIVOT?

    Kad smo mladi i kad se volimo mislimo da je sve lako. Zamišljamo da ćemo živeti životima koje sanjamo od detinjstva. Ali već kad se preživi prva ljubav, shvatamo da će svaka sledeća biti ista. I da je sve, iako različito, suštinski isto, jer se osećamo isto. Na primer...    Svaki je početak divan. Upozna se mlad, lep, pametan momak sa mladom, lepom i pametnom devojkom. Posle prvog razgovora shvate da imaju dosta toga zajedničkog, ili nemaju; ali se jednostavno sviđaju jedno drugom iz nekog razloga, verovatno poznatog univerzumu ali ne i nama.         Zatim krenu istraživanja, ispitivanja, propitivanja, dopisivanja, nova saznanja... Počnu se upoznavati na svim nivoima i otkrivati nove stvari. Potom se počnu šetati zajedno, ići na kafu, dolaziti jedno kod drugog na filmove i druženja... Negde između tih stvari dogodi se prvi poljubac. Negde između njih padne i prvi seks, ili takozvano "vođenje ljubavi".     Neko vreme nakon svega toga, dok još postoje stvari koje ne znaju jedno o drugom, sve je bajno. Zaljubljeni do ušiju, ne zna se ko za kim više trči i ko kome više ispunjava želje i hirove. Golupčići, ušuškani u svom ljubavnom gnezdu i nesvesni sveta oko sebe.     Zatim, osvešćenje! Pogled na realnost, nešto ne ide. Postaju dosadni jedno drugom. Polako, svako počinje da pokazuje svoje pravo lice. Neko se pretvarao da je finiji nego što jeste, neko da je vredniji nego što jeste, neko da je odgovorniji, neko da je smeliji, neko da zna, neko da ne zna...Ne uzbuđuju ih više poljupci, samo nerviraju mane.     Kada postane svesni situacije i nesreće koja ih je snašla, jedno od njih dvoje pokušava da nađe način da se reši problem, lep način, pristojno, obazrivo, na kraju krajeva još uvek su dvoje ljudi koje se vole. Za to vreme, ono drugo, već ima nekog drugog na oku.     Posle idu kajanja, moljenja, pokušaj opraštanja i pomirenja, propast istog. Ubeđivanja, kupovanja, umiljavanja, obećanja... I sve to u prazno. Jer ono što je važno i bitno odavno se izgubilo. Izgubilo se još onog momenta na početku kada smo trebali reći da ne želimo da gledamo filmove koji nam se ne sviđaju, a ne praviti se da nam se sviđaju. Završilo se onog momenta kad smo rekli da znamo, a nismo znali. Kada smo rekli "da", a mislili "ne". Ili kada smo rekli "ne", a mislili i osećali "da". Onda je sve propalo.     I tu više nema spasa, nema opraštanja. Samo surova istina, da svaka veza u našem životu jeste ista. Da sve uvek isto počinje i isto se završava, a da mi samo kružimo. I ne možemo da stanemo, jer nam je to u prirodi.

[principessadream-blog]

Jutro posle svađe...

[principessadream-blog]

Potok

Voda je žuborila tako snažno da se mogla čuti na drugom kraju livade. Bila je bistra i nosila je samo sobom more emocija, tajni, događaja, more nečeg skrivenog i setnog. Na desnoj obali se protezala zimzelena šuma iz čijih je krošnji s vremena na vreme izletalo jato golubova ili vrabaca, a iz dubine šume čuli su se fazani, što je uz žubor potoka odavalo atmosferu koju ljudi zamišljaju u raju. Na levoj obali se prostirala ogromna livada, prepuna predivnog mirisa cveća i sveže trave. Negde na kraju, u daljini nazirao početak šumarka koji je bio toliko gust da se skoro nije moglo proći kroz njega. Na samoj obali su mirno stajale dve žalosne vrbe.

Vetar ih je nežno milovao i svakim naletom lišće je tužno šuštalo. Ispod njih, u hladu, sedeo je momak. Na glavi je imao šešir, u rukama gitaru. Mirna melodija, uzburkano srce. Na to mesto dolazi već 3 meseca svaki dan i uvek na isti način provodi vreme. Svirajući, uvek jednu pesmu. Ista melodija, iste reči. Njih nikad ne peva na glas, samo u sebi. Uvek je držao oči zatvorene dok svira, znao je da ne mora da gleda da bi video bitne stvari, sve ono zaista važno moglo se čuti. Odsvirao je pesmu do kraja, otvorio je oči i posmatrao šumu, potok, livadu. To je bilo verovatno najčarobnije mesto na ovom svetu. Postojalo je vreme u njegovom životu kada su sva mesta bila jednako čarobna. Ali više nije to vreme. Vratio je pogled na gitaru, ponovo je spustio prste na žice, ali nije svirao. Dugo je tako sedeo, nesvesno gledajući u tu neobičnu stvar koja mu je jedina još uvek pružala zadovoljstvo. Pogled se ispraznio i misli su mu odlutale na neka druga mesta, daleko od potoka i vrba, a i od njega samog. Posle kratkog vremena trgnuo se, kao iz sna. Spustio je gitaru na zemlju pored sebe, ustao se i prišao potoku. Voda je svirala svoju muziku. Osećanja su prošla kroz njega, savladala ga i naježio se. Šta fali? Ništa. U potoku je video svoj odraz, svoj lik. Imao je lepo lice, predivne duboke crne oči. Zatvorio ih je, a niz obraz je potekla jedna suza, topla, slana... Pala je u potok. Želeo je da vrati vreme, da ispravi greške. Želeo je još jednu priliki da svima koje voli kaže i pokaže to, da vrati nju. Progoni sam sebe mislima, usamljenošću, savešću, patnjom... Svuda je oko njega, i u šumi i u reci i u livadi i u nebu, svuda je ona. Ništa nije prošlo! Godinama je ubeđivao sebe da je prošla, ali sada kada je ostao potpuno sam, bez ikog svog, znao je da nije. Bila je urezana. Voleo je svakim danom sve više, ali to nije bitno, ona nije tu i neće se nikada vratiti.      

Pogledao je niz potok, vetar ga je milovao po licu. Ko zna koliko suza nosi ova voda? I gde ih nosi? Možda u more, gde se sve suze skupljaju i čine skup najtužnijih uspomena i tajni. Ko bi znao?

Uzeo je gitaru i lagano se uputio preko livade, ka šumarku. Sunce je zalazilo i nebo je izgledalo crveno, kao plamen. Još jednom je obećao je sebi da će probati da zaboravi, da oprosti sebi i njoj. Mada je znao i sam da to nije prvi put da je to odlučio, kao što nije bio ni poslednji.

http://principessadreaming.blogspot.com/

[principessadream-blog]

Milion delova mene. Ti kad udariš, baš znaš kako.

[principessadream-blog]

Sreća? Ti, ja i beskonačno dana...

[principessadream-blog]

Fali mi samo topao zagrljaj, nežna reč i neko ko će me slušati srcem…

[principessadream-blog]

Fali mi samo topao zagrljaj, nežna reč i neko ko će me slušati srcem...

[principessadream-blog]

Milion delova mene. Ti kad udariš, baš znaš kako.