•Jednoga dana u Nјujorku vozio sam se s prijatelјem taksijem.
•Kada smo izašli iz taksija, moj prijatelј obratio se vozaču i rekao mu: „Hvala na vožnji. Savršeno vozite.“
•Taksista je za trenutak zapanjeno ćutao, a onda rekao: „Da li vi to hoćete da pokažete da ste duhoviti?“
•„Ne, dragi čoveče, ne šalim se na vaš račun.
•Divim vam se kako možete da ostanete smireni u ovako velikoj saobraćajnoj gužvi.“
•„Dobro,“ – reče vozač i nastavi put.
•„Šta je u pitanju?“ – upitao sam.
•„Pokušavam da vratim lјubav u Nјujork“ – objasnio je. •„Verujem da to jedino može da spase ovaj grad.“
•„Kako jedan čovek može da spase Nјujork?“
•„Nije u pitanju jedan čovek.
•Verujem da sam tom taksisti ulepšao dan.
•Pretpostavimo da on ima dvadeset vožnji.
•Biće lјubazan s tih dvadeset mušterija zato što je neko bio lјubazan s njim.
•Te mušterije će, opet, biti lјubaznije sa svojim zaposlenima, ili prodavcima ili konobarima, pa čak i sa svojim porodicama.
•Na kraju će se ta srdačnost proširiti na najmanje hilјadu lјudi. •Pretpostavlјam da sada shvataš da to nije tako loša ideja.“
•„Ali od taksiste sada zavisi da li će on na ostale preneti srdačnost koju si ti prema njemu pokazao.“
•„Zato se ne oslanjam samo na njega,“ – rekao je moj prijatelј.
•„Svestan sam da taj sistem nije najsigurniji pa ću danas isto tako da se ponašam sa još barem desetoro lјudi.
•Ako od tih desetoro uspem da usrećim troje, na kraju mogu indirektno da utičem na raspoloženje još tri hilјade lјudi.“
•„Teoretski posmatrano, zvuči dobro.“ – priznao sam – „ali, nisam siguran da je to i praktično izvodlјivo.“
•„Ništa se ne gubi ako i nije.
•Ništa me ne košta da tom čoveku kažem da dobro obavlјa svoj posao.
•Nije dobio ni manju ni veću napojnicu.
•Pa šta, ako te onaj kome govoriš ne čuje?
•Sutra ću sresti nekog drugog taksistu koga mogu da pokušam da usrećim.“
•„Ti si čudak na neki način“ – rekao sam.
•„To samo pokazuje da si postao veliki cinik.
•Izgleda da, pored novca, našim poštanskim službenicima nedostaje i to što im niko ne kaže da oni dobro obavlјaju posao.“
•„Ali, oni ne rade kako treba.“
•„Ne rade zato što ne osećaju da je bilo koga briga da li oni dobro rade. Zašto im neko ne bi uputio neku lepu reč?“
•Upravo smo prolazili pored neke građevine i naišli na petoricu radnika koji su sedeli i ručali.
•Moj prijatelј se zaustavio. „Obavili ste ogroman posao, lјudi.
•Vaš posao je težak i opasan.“
•Radnici su sumnjičavo posmatrali mog prijatelјa. „Kada ćete završiti tu zgradu?“
•„U junu“ – odbrusio je jedan od njih.
•„To je stvarno neverovatno. Mora biti da ste veoma ponosni.“
•Nastavili smo put. „Nisam video nikoga kao što si ti još od Čoveka iz La Manče“ – rekoh mu.
•„Kada ti lјudi razmisle o onome što sam im rekao, biće zadovolјniji. Grad će, na neki način, imati koristi od njihove sreće.“ „Ali ne možeš to da radiš potpuno sam!“ – pobunio sam se.
•„Ti si samo jedna jedinka.“
•„Najvažnije od svega jeste da se ne obeshrabriš.
•Postići da lјudi u ovom gradu ponovo postanu lјubazni nije nimalo lak zadatak, ali ako bih mogao da uklјučim i druge lјude u tu kampanju…“
•„Upravo si namignuo ženi koja nije ništa naročito“ – rekao sam.
•„Znam da nije,“ – odgovorio je, „ali, ako je učitelјica, njen razred imaće danas fantastičan dan.
dailybridgerton
vaporwave
andulkaphoto
pixelskylines
baratheonpilled
dededos
2087