#lesnik

[vulturecadens]

[mojeukusno]

Lešnik gnezda #dessert #kolaci #lesnik #slatko #foodphotography https://www.instagram.com/p/BsxeJ8eB1cT/?utm_source=ig_tumblr_share&igshid=130hd9bolkv8f

[jakimpl]

[captainarchibaldo]

Dzień Leśnika jest obchodzony w Polsce kilka razy, 5 kwietnia, 5 maja, w pierwsza niedzielę czerwa a 4 października obchodzony jest Światowy Dzień Leśnika.

To świadczy o tym, jak ważny jest dla człowieka las i ludzie nim gospodarzący. Jedna sosna produkuje tlen zaspokajający potrzeby trzech dorosłych osób, a więc już choćby z tego względu rola lasu jest nie do przecenienia, a przecież jest to tylko jedna z wielu, że wspomnę o niebagatelnym znaczeniu dla tworzenia klimatu, dla gospodarki wodnej, jako siedliska tysięcy organizmów. No i oczywiście niebagatelna rola w gospodarce narodowej, ponieważ Lasy Państwowe odprowadzają do budżetu niemałe pieniądze, w ubiegłym roku były to blisko 3 mld zł.

Wszystko to dzięki niełatwej pracy leśników, na co dzień dbających o stan naszych lasów. Prowadzących przemyślaną gospodarkę tak, by mimo zagrożeń ze strony sił przyrody jak szkodniki i czynniki atmosferyczne (minn. susze, opady śniegu i huragany), oraz wymogów państwa co do wyników gospodarczych utrzymać je w należytym stanie.

Dzisiaj składamy Wam Leśnicy życzenia bezpiecznej i spokojnej pracy, Darz Bór!

This slideshow requires JavaScript.

  Dzień Leśnika Dzień Leśnika jest obchodzony w Polsce kilka razy, 5 kwietnia, 5 maja, w pierwsza niedzielę czerwa a 4 października obchodzony jest Światowy Dzień Leśnika.

[valyansky]

Сейчас я всё объясню. Я стою с противоположной стороны окна, держу фонарь со свечой, тревожным взглядом высматриваю волка в лесу. Внутри Серёжа играет на контрабасе простую и всем знакомую песню про путника, который может быть как дома в съёмном доме. Наш съемный дом настолько уютный и милый, что мы здесь действительно как дома. За фото спасибо @nyavoblaka, которая стоит под углом к стеклу и потому не особо попала в кадр. #latvia #belarus #jurmala #night #nightmare #lesnik #korolishut (at Villa Del Mar, Jurmala, Latvia)

[serbiantreats]

[serbiantreats]

[rasadnik-kalem-konjuh]

ZASAD LEŠNIKA - Priprema zemljišta, đubrenje...

Masa korena lešnika nalazi se na dubini izmedu 10 i 40 cm. Na rasprostranjenost korenove mreže značajan uticaj imaju fizicke osobine zemljišta. Na plodnom zemljištu lešnik ima gustu i isprepletanu korenovu mrežu koja zauzima veću površinu, a osnovna masa korena se nalazi na 40 – 50 cm dubine (oko 80%). Pojedine žile prelaze i dubinu od 70 cm. Lateralno prostiranje je u odnosu obima krune, samo manji deo korena prelazi taj obim. Odmah uz deblo u prvom metru nalazi se više žila nego u drugom; sa udaljavanjem od debla smanjuje se broj žila.

Zemljište za plantažu leske priprema se na celoj površini i na dubini do 60 cm, što zavisi od njegovih fizickih osobina. Rigolovanje cele površine može se izvesti na klasičan način uz primenu teških traktora i plugova rigolera. U novije vreme se preporučuje priprema zemljišta podrivanjem podrivačima. Najbolje su se pokazali podrivači vibratori, odnosno podrivači sa vibrirajućim radnim telom. Ovakva priprema zemljišta ima neke prednosti, jer se zemljište ne prevrće, a rastresa se na celoj željenoj dubini. Na ovaj način se povećava zapremina zemljišta, to doprinosi poboljšanju vodnog i vazdušnog režima zemljišta, kao i opšte poroznosti.

U nekim slučajevima zemljište se mora pripremiti kopanjem jamica. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Na strmom zemljištu se moraju izgraditi terase.

Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u zasadima leske je obavezna agrotehnička mera, da bi se sprečio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljšala aeracija i održala potrebna vlažnost zemljišta. U područjima sa dovoljnom količinom padavina obrađuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljište izmedu redova najčešće održava u vidu ledine

U Španiji i Italiji uobičajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljišta, pošto se na taj način olakšava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljište. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljiste se održava u vidu ledine da bi se na taj način sprečilo negativno dejstvo erozije.

Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta, a naročito njegove plodnosti. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje, plodnost zemljišta, konfiguracija terena, mehanizacija i sl.).

U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima, a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate vašu plantažu.

Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine, jer bi to otežalo sakupljanje plodova. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara.

U slučaju da je plantaža na siromašnom zemljištu i da je potrebno bilans organskih materija izravnati gajenjem biljaka za zelenišno dubrenje, tada se meduredni prostor koristi za gajenje stočnog graška, grahorice, raži, inkarnatske deteline ili koje druge biljke koja daje dovoljno zelene mase. U jesen se najčešce seju: grašak, maljava grahorica ili panonska grahorica u kombinaciji sa raži. U proleće se masa zaore. U redu se zemljište prska herbicidima radi uništavanja korova i izdanaka. Od herbicida su dobri za uništavanje izdanaka: Praquat, (2 – 4 dihlorfenoksisirćetna kiselina) i dr., Gramokson u količini od 4 kg/ha površine koju bi trebalo tretirati. Napominjemo još jednom da bi se za ovaj posao trebalo konsultovati sa ljudima koji su stručnjaci u oblasti zaštite bilja, a njih možete naći u poljoprivrednoj stanici u vašem mestu.

U jesen se primenjuje duboka obrada uz prethodno rasturanje odgovarajuće količine organskih i mineralnih đubriva. Obrada zemljišta u jesen doprinosi poboljšanju vodnog režima zemljišta, ubrzavanje mnogih procesa u zemljištu, uništavanju korova, štetočina, podstiče rad korisnih mikroorganizama. Napominjemo da je koren plitak i da ga obradom ne treba povređivati. Održavanje zemljišta bi trebalo prilagoditi svakom konkretnom slučaju. Pre nego se sa berbom počne izvrši se ravnanje površine i valjanje radi lakšeg sakupljanja plodova. Primenjuju se herbicidi za suzbijanje korova u redovima.

Koliko je lešnik isplativa voćna sorta govori podatak da sa hektara, ukolko je obavljena sva potrebna nega, mogu da se uberu i dve tone ploda. Međutim, od vremena sađenja pa do ovakve berbe treba sačekati nekoliko godina. U drugoj i trećoj godini rodnost je simbolična, a kasnije ona raste progresivno, a da li će pun rod dostići u petoj, sedmoj ili 10 godini zavisi od uzgajivača.

Đubrenje – mineralna ishrana mladih stabala lešnika

Mineralna ishrana mladih stabala bi trebalo da je u skladu sa njihovom razvijenošću. Sa porastom stabla se povećavaju i norme đubriva. Ukoliko je potrebno, u ovom periodu se vrše i druge korekcije, kao korekcija pH vrednosti. Već je rečeno da joj najbolje odgovaraju zemljišta sa pH od 5 do 7,5 i da pri pH od 8 može doći do javljanja hloroze.

Medu najvažnije biogene elemente se ubrajaju: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca), magnezijum (Mg) i bor (B). Koren lešnika lakše usvaja elemente kada pH iznosi od 6,8 do 7,3. Ustanovljeno je da se na korenu razvija mikoriza koja pridonosi opštem porastu i rodnosti lešnika, pa i njegovom zdravstvenom stanju.

U jednom je ogledu utvrđeno da je na stablima sa mikorizom lišće bilo zdravo, tamnozelene boje, a na stablima gde nije bilo mikorize, lišće je bilo bledozeleno i sitno. Mikorizu podstiče umereno vlažno zemljište sa dovoljno organskih i mineralnih materija. Koren lešnika fiksira slobodan azot iz atmosfere poput leguminoza.

Ishrana lešnika azotom u optimalnim količinama osigurava porast i plodonošenje. Prema nekim autoroma, lešnik je srednje obezbeđen azotom kada se u avgustu u listu nađe azota od 1,91% do 2,32%.Orijentaciono se preporučuje po stablu od 60 do 90 g, a sa povećanjem stabla, norma se povećava do 150 g. Ishrana fosforom je takode značajna, ali su potrebne znatno manje količine. Optimalni sadržaj fosfora u listu lešnika, kreće se od 0,14% do 0,22%. Za mlada stabla se preporučuje đubrenje superfosfatom od 11 do 22 kg po stablu. U Francuskoj prilikom sadnje unose 200 kg/ha P2O5, a u Zakavkazju 300 g po stablu, i kasnije godišnje oko 250 kg/ha - P2O5. Slično je i u SAD. Kalijum je takođe veoma značajan u ishrani lešnika. Nedostatak kalijuma se ispoljava po klasičnim njegovim simptomima, čak može doći i do sušenja letorasta. Češći je nedostatak kalijuma nego fosfora, ali ređi nego azota.

Optimalni sadržaj kalijumovih jona u listu lešnika je od 0,9% do 1,0%. U odnosu na orah i badem, znatno je manje kalijuma u listu lešnika.

Kao i kod drugih voćaka, fosforna i kalijumova đubriva i jedna trećina azotnih unose se u jesen i zaore, a preostali deo azotnih đubriva se unosi u proleće.

Lešnik dobro reaguje na unesena đubriva. Trebalo bi normu usaglasiti sa potrebama. Za ovu svrhu se koriste neke iskustvene norme do onih na bazi sadržaja određenog hraniva u zemljištu i pojedinim delovima – listu, plodu i slično.

Norma za ishranu azotom odreduje se prema koncetraciji jona u listu, i to: Manje od 1,8% dodaje se po stablu 1,3 do 1,8 kg Od 1,8% do 2,2% dodaje se po stablu 0,9 do 1,3 kg Od 2,2% do 2,5% dodaje se po stablu 0,6 do 0,9 kg Više od 2,5% nije potrebno da se đubri.

Za kalijum se, po istom principu, preporučuju norme K2O po stablu: Manje od 0,5% trebalo bi dodati 3,6 do 4,5 kg Od 0,5% do 0,8% trebalo bi dodati 2,7 do 3,5 kg Od 0,8% do 1,0% trebalo bi dodati 1,8 do 2,7 kg Više od 1,0% ne bi trebalo dodavati.

U SAD se preporučuje unošenje svake treće godine po 500 – 800 kg/ha kalijumovog đubriva, a u Francuskoj godišnje 350 – 400 kg/ha. Ukoliko je u zemljištu 150 mg/kg, zemlji nije potrebno dodavanje kalijumovog đubriva.

Lešnik dobro reaguje na đubrenje stajnjakom i osokom. Organska đubriva u kombinaciji sa mineralnim daju dobre rezultate.Ne bi trebalo gubiti iz vida da se dejstvo đubriva može umanjiti nedostatkom vlage u zemljištu, što se često dešava, s obzirom da se u takvim krajevima ova voćka gaji.

Đubrenje lešnika osnovnim hranivima bi trebalo po prilici da je i kao kod jabučastih voćaka. Orijentacione norme đubrenja za lešnik su: N – 80 kg/ha, P2O5 – 40 kg/ha i K2O – 160 kg/ha.

Agromeliorativno đubrenje

Zemljišta koja sadrže manje od 3% humusa, manje od 10 mg lako pristupačnog fosfora i manje od 10 mg lako pristupačnog kalijuma moraju se đubriti organskim i mineralnim đubrivima da bi se obezbedili optimalni uslovi za razvoj mladih biljaka. To agromeliorativno đubrenje obavlja se pred samu pripremu zemljišta i izvodi u sklopu svih ostalih operacija u neposrednoj pripremi zemljišta za sadnju leske. Sigurno je da od plodnosti zemljišta zavisi i uspeh u gajenju lešnika. On je vrlo zahvalan na sva dodatna ulaganja oko poboljšanja kvaliteta zemljišta. Određivanje količine organskih i mineralnih materija koje bi trebalo zemljištu dodati vrši se prema zemljištu, odnosno prema rezultatu analize zemljišta. Organske materije se nadoknađuju dodavanjem stajnjaka, komposta, treseta, gajenjem biljaka za zelenišno đubrenje i dr. Unošenje mineralnih đubriva, odnosno pojedinih hraniva zavisi od toga da li je zemljište siromašno njima ili nije. Prema iskustvu američkih uzgajivača agromeliorativnim đubrenjem u zemljište koje sadrži do 7,5 mg na 100 g zemljišta K2O unosi se 330 do 450 kg K2O, ako zemljište sadrži 7,5 do 15 mg na 100 g vazdušno suvog zemljišta, onda se dodaje 325 – 330 kg K2O. U zemljišta sa preko 15 mg K2O na 100 g nije potrebno unošenje kalijuma.

Navodnjavanje lešnika

Navodnjavanje predstavlja značajnu meru u poboljšanju opšteg porasta i razvijenosti, a samim tim i povećanja prinosa. Navodnjavanje se danas mnogo više primenjuje nego ranije, jer se shvatilo koliki doprinos ono ima u razvoju lešnika. Posebno je važno da se vodom interveniše dok su stabla mlada, odmah po sađenju, da sadnice u početku ne zakržljaju. Čim se oseti nedostatak vlage u zemljištu, trebalo bi primeniti navodnjavanje. Najrentabilnije je da se voćke zalivaju prve godine posle sadnje. U ostvarivanju stabilnih prinosa voda je značajan činilac. Navodnjavanje u sušnim uslovima je redovna mera od maja do kraja avgusta. Prosečno se ravnomerno raspodeli na ove mesece 950 do 1000 mm. Zbog lakšeg prikupljanja plodova izbegava se navodnjavanje iz brazda. U Italiji se vrši navodnjavanje u kritičnim mesecima ili, ako je sušan period, svakih 30 dana. Zbog nedostatka vode plodovi mogu da opadnu u velikom procentu – do 62%. U Francuskoj izvedu 3 – 4 zalivanja od aprila do avgusta, sa po 70 mm, odnosno sa ukupno 210 – 280 mm. Smatramo da bi trebalo intenzivirati navodnjavanje u periodu porasta vegetativne mase i plodova, kao i u periodu posle lignifikacije ljuske kada se jezgro formira, jer su to kritični periodi za vodom.