Feb 26, 2017
Има носталгија према одређеном и према неодређеном, према знаноме и према незнаноме; а ове потоње су најјаче и најупорније. Носталгија је све што нас мами својом слијепом неумитношћу. А ако и непознато има ту атрактивност — то горе по нас! Није оно због тога мање наше, нити је његова власт над нама мање снажна. И није то тежња за нечим што стоји напрам нашем бићу, различито од њега: то је увијек она иста, стара жудња за интеграцијом нашег ја, онај поход због искупљења једног дијела себе.
“Прољећа Ивана Галеба”, Владан Десница
