#parodija

[madebyabvh]

[mozgoderina]

Svako laže (Mark Tven)

Niko od nas ne bi trebalo da živi pored nekoga ko po običaju govori istinu; ali, hvala bogu, niko od nas i ne mora. Neko ko po običaju govori istinu jednostavno je nemoguće stvorenje; takvo ne postoji; ono nikada nije ni postojalo. Naravno, ima ljudi koji misle da oni nikad ne lažu, ali nije tako - i ovo neznanje je jedna od stvari koje posramljuju našu takozvanu civilizaciju. Svako laže - svakog dana; svakog časa, kad je budan; dok spava; u svojim snovima; u svojoj radosti; u svojoj ožalošćenosti; ako jezik ne pokreće, njegove ruke, njegova stopala, njegov stav, odaće varku - i to namerno. Čak i u propovedima - ali to je već otrcana priča.

  Pisac: Mark Tven. Knjiga: “Izveštaj o karnevalu zločina”. Esej: “O propasti umetnosti laganja”. Izdavač: Službeni glasnik, 2009. Ilustracija: Glen Baxter ~ 'Failure No. 77'. Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi → 

✓ svAkE NEDELJE TAčNo u 09H - oD 1. JANuARA 2017! →

✓ EkoNoMski EpiLoG: DoNiRAJTE BLoG @ pAyPAL.ME →

✓ A DNEvNicu čuvAJTE za pRoDAvNicu @ REDBuBBLE →

✓ pHoTocRowD FoToGRAF →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA →  

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ “PressPausePlay”: Na klik mišem od kraja kulture →  ✓ Iskušenja instant iskupljenja →  ✓ Stara kriza u novom odelu → 

oBELEžENA TRAsA NA puTu Do spAsA: ✓ Tužni prorok novih vremena (Koen) →  ✓ Konzervativnost gomile (Le Bon) →  ✓ Kraj poverenja (Nevidljivi komitet) → 

[mozgoderina]

Iskušenja instant iskupljenja

Za razliku od osvetljene dnevne sobe, u hodniku je vladala prijatna polutama.[1]

Čekajući autobus 107A iz spavaće sobe, dva drugara ubijala su vreme. Načelnik je na kutiji za cipele cedio bubuljice. Duhovnik je preturao po obući. "Ne pravite valjda džumbus?" upita političar sa visine.

Iguman zgrabi par crvenih, visokih lakovanih štikli. Škiljeći ih odmeri, podbočivši se, te se prezrivo nasmeja. "Sada ću vam pokazati kako se priprema za nastup!" zaneto ciknu. Odnese ga vrag u kupatilo.

Načelnik ubrzo u ogledalu spazi nakaradno našminkano lice. Ispod mantije - uglačane crvene cipelice. Doterani šmeker. Nađe se sred hodnika u dva skoka. Poče da se vrti. Mantija u vazduhu; duhovnik u transu. Oči zatvarao nije, oivičene crnim krugovima na belom licu. Ponosno je podigao čelo. Svečano je stezao jarko crvene usne. Štikle su odzvanjale u ritmu.

Izgubivši konačno ravnotežu, Iguman se ritnu desnom nogom; cipelica poput projektila opauči o zid. Zatalasani duhovnik se sruši.

"Nikako da nauči čestito čekati regularan prevoz", zaključi Načelnik čučeći na kutiji.[2]

[1] Priča je objavljena u zborniku ostvarenja sa ХVI konkursa izdavačke kuće Alma iz Beograda, za najkraću kratku priču, 2017. Propozicije zahtevaju da priča ne bude duža od 900 znakova, pri čemu se razmak između reči ne računa kao znak. Priča "Iskušenja instant iskupljenja" sastoji se od 898 znakova latiničnog pisma.

[2] (1) Šira slika ~ Priča "Iskušenja instant iskupljenja" deo je duže kratke priče koja prati celodnevne satirične avanture u fantastičnom maniru dva arhetipska junaka, predstavnika dekadentne svetovne i duhovne vlasti, Načelnika i Igumana, u besperspektivnom štimungu sumraka jedne epohe. U takvom okruženju i vodeći i sporedni likovi, svako na svoj način i u skladu sa svojim mogućnostima, nastoje da pronađu ili izlaz iz vremenske klopke, ili varljivu (ideološku) prečicu ka novom vremenskom horizontu, koji na žalost, ostaje izvan vidokruga junaka ogrezlih u sopstvene poroke, jalove socijalne obmane i samoobmane i sa okoštalim navikama jednog istorijskog perioda na izdisaju. Ono što najčešće zaista pronalaze su kratkotrajna (samo)zavaravanja i privremeni zaborav (u najboljem slučaju), uzrokovani otklonom od stvarnosti usled suženja ili pomračenja svesti. Izgubljene duše uvučene su u specifičan virtuelni vrtlog u kojem nasumično lutaju od jedne do druge ideologije, misticizma, religije... juče je to bila pranajama joga, danas zen budizam, sutra sufi misticizam... neokonzervatizam, ultra kapitalizam, politički korektan komunizam... itd, itd, itd. No, nažalost, epohalne prečice ne postoje, ali postoji neumitna nepisana kazna za one koji pokušaju da prevare sebe i druge.

(2) Crvene cipelice ~ Crvene cipele, kao moćan simbol, u kolektivno nesvesno popularne kulture ulaze kroz nesvakidašnju Andersenovu bajku "The Red Shoes" iz 1845, koja obiluje elementima mistike, horora, pa i morbidnosti. Britanski film istog naslova iz 1948. (po mnogim vrsnim poznavaocima ove umetnosti, jedno od najboljih ostvarenja svih vremena), svojim kultnim statusom cementira viziju crvenih cipelica kao stihijske sile koje vlasnik često nije u stanju da kontroliše, što je motiv nasleđen iz pomenute bajke. Nešto drugačiji tretman simbol zadobija nakon objavljivanja još jedne dečije priče (1900.) i još jedne uspešne filmske adaptacije. Naravno, radi se o čuvenom "Čarobnjaku iz Oza" Frenka Bauma koji je u režiji Viktora Fleminga, filmsku premijeru doživeo 1939. Mlada Džudi Garland u ulozi čuvene Doroti, nosi rubin crvene cipelice (Ruby slippers). Iako u pisanoj verziji Doroti zapravo nosi srebrnu obuću, uticajna igrana verzija je dalje proširila simboliku crvenih cipelica. Zanimljivo je da neki tumači "Čarobnjaku" pristupaju iz perspektive borbe različitih ekonomskih teorija [William T. Still (2009) The Secret of Oz →]. Crvene (srebrne) cipelice su u tom smislu simbol konkretne društvene ideologije. U svakom slučaju, Doroti treba samo da tri puta lupne petama cipelica i izgovori frazu "There's no place like home", kako bi se odmah vratila željenom domu svom (dakle, počelu, izvoru ili uzroku svih stvari, samoj suštini za kojom se neprekidno čezne, duhovnom preporodu, drevnoj baštini, itd, itd, itd.). Setićemo se i da Zla Veštica Zapada koja se sve vreme dovija kako da se dočepa čarobnih cipelica, konačno shvata da crvene cipelice silaze sa nogu samo ukoliko je njihov vlasnik (duhovno) mrtav.

(3) Sufi misticizam ~ Sufizam je, najkraće rečeno, islamski misticizam. Pripadnik određenog derviškog reda i konkretne filozofske doktrine naziva se sufija. Slično ciljevima praktikovanja joga vežbi ili zen budizma, sufija nastoji da prevaziđe spekulativni nivo egzistencije, da se stopi sa Stvoriteljem i postigne jedinstvo duha i tela. Pojedini derviški redovi praktikuju rituale koji imaju za cilj usaglašavanje ritma misli i pokreta. Red mevlevija je, recimo, poznat po izvođenju seme (samâ), što podrazumeva derviški ples uz dopuštenje i kontrolu šejha, i ritualno slušanje odgovarajuće muzike. Sufije se tada vrte u krug u nekoj vrsti transa, u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Po prihvaćenom predanju, prvi mistički sufi ples izveo je 1249. godine legendarni Rumi [Mevlana Dželaludin el Rumi iz Anadolije (1207-1273) ~ "Svežina" →], persijski islamski filozof, teolog, pravnik, pesnik i sufi mistik iz 13. veka. Kako priča navodi, Rumi je zaneto plesao opčinjen jednostavnim ritmom kovačkog čekića ispred radnje nekog zanatlije.

 Knjiga u PDF formatu (priča je na 139. str.) : { Alma → | Scribd → }

Pripovedio i grafički opremio: Jovan Pavlović. Knjiga: "Nevidljiva paučina". Izdavač: "Alma", Beograd, 2017. Pedagoški nadzor: koMuNizAM i RENEsANsA. Ilustracije: (1) Anish Kapoor [India + UK] (b 1954) ~ 'Untitled 06 (from '12 Etchings')', 2007. Color etching (77 × 89.9 cm). (2) Joan Miro [Spain] (1893-1983) ~ 'Illustrated Poems - Parler Seul, XVI', (2004). Lithograph (42 x 33 cm). Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi. ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

ošTRiM pERoM, MozGoDERoM: ✓ Krekeću li kuvane žabe? →  ✓ Isprobavanje sanduka →  ✓ Rekvijem za prosvetne snove → 

MozGoDERiNiNA pEsNičkA MiLiNA!: ✓ Usavršavanje →  ✓ Rodbinska konspirologija →  ✓ Upražnjeno mesto → 

[mozgoderina]

Zašto je urgentno da se uči kompetentno?

Tokom novembra 2016. godine, u okviru Moodle sistema za učenje na daljinu[1], Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije izvodilo je veliku onlajn obuku za primenu standarda namenjenu nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama. Sajt, kako se navodi, nastao je kroz projekat „Razvionica“ koji je iz predpristupnih fondova, naravno, finansirala / kreditirala Evropska unija. Kako nepisani red i zakon nalažu, u hroničnom nedostatku kompetentne domaće inteligencije, novčana sredstva su preusmerena, kako opet zvanično saznajemo, „konzorcijumu koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.”, koji je projekat i sprovodio.

Obuka je podeljena na više Moodle modula, pa je predviđeno da se u okviru drugog izučavaju opšte i međupredmetne kompetencije. Pre odgovarajućeg kompleta pitanja, hrabro se ističe: “U savremenim obrazovnim sistemima više se ne govori o sticanju znanja nego o razvoju kompetencija.” Probaćemo ovog puta da zanemarimo “slona u sobi”, koji nastavnicima opšteobrazovnih predmeta u gimnazijama otvara oči za činjenicu da se u obrazovanju ne govori o znanju. Ošamućeni spoznajom, iskolačenih očiju čitamo pitanja:

Kako Vi razumete pojam kompetencije?

Koja je razlika u značenju izraza „znati nešto“ i „biti kompetentan za nešto“?

Da li je to isto ili se razlikuje?

Ako ne želite da odustajanjem dodatno finansijski oštetite svoju matičnu školu, koja vas je o svom trošku svesrdno uputila u toplinu sopstvenog doma, pred sopstveni računar, u sopstveno slobodno vreme, na učenje na daljinu, valja nekako i odgovoriti.

Odgovor:

Negde pri početku teksta „Poslodavci traže više od teorije“[2] navodi se izjava, po svemu sudeći fiktivne ličnosti, Milice J. (možda po uzoru na Jozefa K.):

• “Ne znam ni sama gde sam sve konkurisala. Nije da me nisu zvali na razgovor za posao, ali kad čuju da nemam nikakvog iskustva, iako sam imala visok prosek na fakultetu, ostane na tome da će me pozvati. Eto i dalje sam bez posla.” – jeca naša vrla Milica J.

Na kraju članka (objavljenog u Blicu, Novostima…) navodi se: „Ovaj materijal nastao je uz finansijsku podršku Evropske unije“. Pozivam se, eto, na navedeni prilog jer i ministarstvo ima istog sponzora. Rezonujemo, sa vrlo malo razmišljanja, da visok prosek nije garant zaposlenja. Jednačina je jednostavna i jasna: “nikakvo iskustvo” + “visok prosek” = “bez posla”. Iskustvo treba steći radeći, na veliko zadovoljstvo gospode poslodavaca, bez novčane nadoknade – recimo volontiranjem. Koliko je novca društvo uložilo u te nabeđene “visoke proseke” a “bez posla”! Hvala multinacionalnim korporacijama koje p‹r›oberu barem one ponajbolje. Kad velikom pomažeš, nisi ni ti mali - “tvoji su te drugom dali.” Dalje saznajemo:

• “Naš visokoobrazovni sistem nedovoljno ili uopšte ne obezbeđuje da mladi steknu praktična znanja koja savremeno tržište rada traži. Radno iskustvo, veština timskog rada, obavljanja više poslova u isto vreme i rad u fleksibilnijim uslovima su ono što poslodavci traže.”

Šta nakon jezgrovitog izlaganja menadžera programa za mlade „Građanskih inicijativa“, dodati kada je i slepom sve jasno? No, ponavljanje je majka znanja. Pre svega, novo obrazovanje treba da se iskuje shodno zahtevima „poslodavaca koji traže“. Traži, traži, pa ćeš naći. Što? Što? Fleksibilnije uslove rada već su pronašli, to je jasno svakome kome svakodnevni hleb nasušni zavisi od hirovitog poslodavca. Nema fiksnog radnog vremena, nema garantovane zarade, nema socijalnog osiguranja… Dovoljno fleksibilno?

 “Obavljanje više poslova u isto vreme?” Možda se pitate da li je to izvodivo? Pitate se, pitate. Zato što niste kompetentni! Kao što svaki kolega fizičar dobro zna: “nastavnik koji se povinuje kvantnoj pedagogiji može biti u kvantnoj superpoziciji različitih stanja”. Pojasnimo. Na primer, kreditno ste opterećeni kod neke inozemne banke. Dakle, vi u isto radno vreme privređujete i za domaćeg poslodavca i za stranog kreditora. Jasno? Jasno. Moguće je zamisliti da i sam poslodavac vraća dug nekom stranom investitoru poput Svetske banke ili Investicione banke EU. U tom slučaju, vi u isto radno vreme udarnički valjate klade za svog inozemnog kreditora, potom domaćeg poslodavca i naposletku njegovog stranog investitora po izboru. Itd. Što vrednije radite, dugovanja brže rastu. Ovo rezonovanje prevazilazi zakone (kvantne) fizike i logiku zdravog razuma pa se polako približavamo zoni sumraka. Škiljeći tako u polumraku, naziremo ipak izlaz - dodatno zaposlenje, jedno, dva, tri… Đipate sa posla na posao poput vredne žabice. Da li je to što (u)radite kvalitetno? Ne zamarajte vašu vrednu glavu takvim pitanjima. Vi stičete šarenoliko “radno iskustvo” i dragocenu “veštinu timskog rada”. Tako poslodavac ište.

Možda se pitate i sledeće. Ako vi radite dva, tri posla, ne smanjujete li time mogućnost da do zaposlenja dođe neko ko trenutno nema ni jedan radni angažman? Da ja vas nešto pitam. Šta ste vi? Žaba gatalinka? Radi se o “naprednim međupredmetnim kompetencijama” i nemojte se razočarati ukoliko ne ukopčate sve iz prve. Vaše je da “obavljate više poslova u isto vreme u fleksibilnijim uslovima”. Zasučite rukave i nogavice, i priključite se opštem đipanju. Dugovanja, hvala integracijama, ima dovoljno za nekoliko pokolenja. Međunarodna zajednica nas neprekidno hvali. Ima, eto, razloga za ponos… i nova zaduženja.

Šta ćemo sa studentima i studentkinjama društvenih nauka? Ne diskriminišimo! Tržištu hvala, biće i od njih kakvog ćara… Jedan deo, eto, edukuje nas, uhvaćene na mreži. Kolege su se snašle. Uhlebili se. Jer su kompetentni. Dok smo mi sa decom pogrešno “govorili o sticanju znanja”, kolege su ispravno širile kompetencije. Sada honorarno šire kućni budžet, a mi hvatamo priključak. Hvala im za drugu šansu. Uvek se nađu vredne žabice da razduže našu EU i njen “konzorcijum koji je vodila Hulla & Co, Human Dynamics K.G.”

Taman izvedosmo blistavi zaključak da su kompetencije nešto fantastično ali deficitarno u balkanskim vrletima i da u kompetencijama leži zeka-peka iz progresivnog jendeka, kad nam rektor Univerziteta u Beogradu pomuti rasuđivanje:

• “Nije lako obezbediti praksu za studente, jer tržište nije razvijeno, a poslodavci nisu zainteresovani.”

Eto ti sad! Rektor, verovatno usled opterećenosti nepotrebnim znanjem koje vuče poput bukagija za sobom, nije uspeo da već u narednom članku pročita kako “Srbija nezadrživo srlja u progres”. Možda nije kompetentan? Ipak je studirao u neko drugo vreme. Najverovatnije je rektor jedan od onih sa “visokim prosekom” i “nikakvim iskustvom”.

Da zaključimo. Evidento je, dakle, da je autor članka od bednog „znati nešto“ doskočio do vrednog „biti kompetentan za nešto“ pa se naposletku iskobeljao iz gliba nezaposlenosti „uz finansijsku podršku Evropske unije“. Reklo bi se da ni menadžer programa za mlade „Građanskih inicijativa“ ne stoji loše sa kompetencijama a verovatno ni sa finansijama. Rektor je iz nekompetentnih vremena, inače ne bi mračio vedru budućnost.

Jedino naša mučena Milica J. neutešno roni gorke suze. A samo u ovom članku njoj pokušavaju da pomognu najmanje dva lica u čiju smo se kompetentnost nedvojbeno uverili. Obrazlažu, izlažu, objašnjavaju, i što je najbitnije, svojim primerom pokazuju. Badava!

Pomozimo uplakanoj Milici da se pribere. Postoje najmanje tri nivoa kompetencija dostupnih nekome kao što je ona. Najviši nivo, i titulu majstora zaslužuje svako ko pronađe način da dalje širi opšte dužničke kompetencije. U tom slučaju ste čak u zavidnom položaju da preko najraznovrsnijih (ne)vladinih inicijativa mudrujete zašto za mnoge i pored visokog proseka nema zaposlenja u sopstvenoj državi. Nešto niži nivo i titulu “snaš'o se” zaslužuje svako ko se domogne odgovarajuće stranačke knjižice. Ova, politička kompetencija, veoma je popularna, a jednostavno se i brzo razvija i bez Razvionice. Ne zahteva nikakvu posebnu preduzimljivost ili inicijativu ili, daleko bilo, diplomu (prosek bolje da ne pominjemo).

Ukoliko ste, iz nekog nepoznatog razloga, gadljivi na prethodna zvanja, a nećete verovati ima i takvih (uzmimo samo Miličin primer), onda vam preostaje najniži nivo i zvanje vredne žabice koja pokušava da se iskobelja iz dužničkog gliba. No, njene kompetencije su ograničenog opsega. Što se više i upornije batrga, dublje tone.

Eto, Milice, na tebi je samo da odabereš! A ti se radije sve isto dereš: “visok prosek” pa “visok prosek”. Pa šta!

Nije to isto, bedno „znati nešto“ i vredno „biti kompetentan za nešto“, nego se razlikuju saaaaamo tako. Kol'ko vikneš!

Zato je URGENTNO da se uči KOMPETENTNO!

  [1] http://moodle.mpn.gov.rs/

[2] http://www.blic.rs/vesti/beograd/poslodavci-traze-vise-od-teorije/ty001sh

  Pripovedio i grafički opremio: Jovan Jona Pavlović. Pedagoški nadzor: "Lale Gator Samoevaluator". Ilustracije: (1) Lincoln Agnew - "Harry Horsie". (2) Caio Orio - "Corporate Happiness". (3) Naoto Hattori - "Innocent Mind". EkoNoMski EpiLoG, DoNiRAJTE BLoG:   Moderator: MozGoDER vELičANsTvENi →  svAkE NEDELJE u 9H, od 01. JAN, 2017! →  ✓ pAyPAL.ME DoNAciJA →  ✓ FAcEBook sTRANicA →  ✓ piNTEREsT TABLA → 

Oštrim perom, MozGoDERoM:

[ Banana kriticizam: anti-propaganda sa istog štanda ]

[ Стара криза у новом оделу ]

[ Rekvijem za prosvetne snove ]

[mozgoderina]

Računarski bestseler (Eko)

Prvi kritičari koji su prikazivali "Ime ruže" rekli su da je roman napisan pod uticajem blistave inspiracije, ali da je, zbog svojih pojmovnih i lingvističkih poteškoća, samo za retke srećnike. Kada je knjiga naišla na velik uspeh, prodajući se u milionskom tiražu, isti ti kritičari napisali su da sam, u stvaranju tako popularnog i zabavnog bestselera, nesumnjivo mehanički sledio neki tajni recept. Kasnije su govorili da je ključ uspeha ove knjige u računarskom programu - zaboravljajući da su se prvi računari s upotrebljivim softerom za pisanje pojavili tek početkom osamdesetih godina 20. veka, kada se moj roman već nalazio u štampi. U periodu od 1978 do 1979, jedino što ste mogli da nađete, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama, bili su jeftini mali računari marke "tendi", i niko ih ne bi nikad koristio za pisanje bilo čega dužeg od pisma.

Nešto kasnije, malo uzrujan zbog tih navoda u vezi s računarom, formulisao sam pravi recept za pisanje računarskog bestselera:

Najpre, očito vam je potreban računar, inteligentna mašina koja misli za vas. Ovo bi za mnoge ljude bilo nedvosmislena prednost. Jedino vam je potreban program od nekoliko redaka; čak bi i dete moglo to da uradi. Zatim pohranite u računar sadržaj stotinak romana, naučnih dela, Biblije, Kurana i nekoliko telefonskih imenika (vrlo korisni za imena likova). Recimo nekih 120.000 stranica. Posle ovoga koristeći drugi program, postupate nasumično; drugim rečima, pomešate sve tekstove, vršeći neka prilagodjavanja - na primer, eliminišući slova e - da biste dobili ne samo roman nego perekovski lipogram. Na ovom mestu, kliknite na print, i budući da ste eliminisali svako e, ispostavlja se da dobijete nešto manje od 120.000 stranica. Pošto ih pažljivo pročitate nekoliko puta, podvlačeći najvažnije odlomke, odnesite ih u peć za sagorevanje smeća. Zatim sednete pod neko drvo, s parčetom ćumura i kvalitetnim papirom za crtanje u ruci, puštajući mašti na volju, zapišite dva retka - na primer: "Mesec je visoko na nebu / Šuma šušti." Možda to što se prvo pojavi nije roman, nego pre japanski haiku. Ipak, važno je započeti.

  Pisac: Umberto Eko. Knjiga: “Ispovesti mladog romanopisca”. Izdavač: Službeni glasnik, 2013. Ilustracija: Jack Zylkin - "USB Typewriter". Kooperator: Žarko Pavlović.

[bukimevieningi]

Klaikumas TV pristato! (video)

Šį kartą pamatysite tai, ko iki šiol nematėte. Vaidas ir Eglė pristato vaisto įrašą, kuriame parodijuoja kai kuriuos jaunimo pamėgtus nuomonės formuotojus. Tikslas – atkreipti dėmesį į  veidmainiavimą, kurį demonstruoja Lietuvos nuomonės formuotojai. Įdomiausia ir paradoksaliausia detalė tarp šių veikėjų yra tai, kad daugelis jų garsiai pasisako prieš Rusiją, bet patys kasdieninėje kalboje…

Klaikumas TV pristato! (video)

[juliannewhore]

SANJE IN MORE IV

On je sanjal Toma Cruisa,

ko je prejšnjo noč ob enih zaspal.

On je sanjal Toma Cruisa,

ki se je zvijačno hahljal.

•

Sanje mu niso dale upanja

in sam mir pozabil ga je objet.

V podzavesti so ta sranja

in si v sanjah slika grši svet.

•

Tom je bil lastnik hotela,

obenem pa demon z uroki.

Ker se je bal, mu je pokazal

njegov obraz kot svoj tatu na roki.

•

On je sanjal Toma Cruisa,

potem je moker šel na cigaret,

v sanjah ga je Tom-demon lovil

in ni želel biti ujet.

[sarmakis]

Dostava