Jutros, oko 6, gledala sam uličnu svađu momka i devojke, imali su oko 17, 18 godina. On je verovatno bio pijan, a ona je išla za njim, bez jakne, da ga ubedi da ide taksijem. Za njima je išla njihova drugarica koja je držala jaknu ovoj devojci i ponavljala kako su oboje retardirani. Devojka je uporno trčala za momkom i pokušavala da ga zaustavi, on ju je gurao, ali ona nije odustajala. Gledala sam, strahujući od momenta kada bi je udario, pripremivši se već na to da zovem policiju. Ali on nije želeo da je udari. Samo je želeo da ode, sam.
Ono što me je zaprepastilo u celoj priči jeste količina njene upornosti. I da je udario, ona ne bi prestala da juri za njim. Imala je dobru nameru, ali na svoju štetu. Očigledno zaljubljena do ušiju, i zabrinuta za njega, nije razmišljala o sebi, i o tome koliko jako može da je gurne, nije mislila o tome šta može njoj da se desi, samo je želela da zaštiti njega.
Da li je njemu bila potrebna zaštita?
Ne znam kako se priča završila, ali sam gotovo sigurna da ona nije odustala.
Prizor me je podsetio na srednjoškolske izlaske, na dramu, ludilo, erupciju emocija, impulsivnost, osećaj da je svaka noć “presudna”, a prva ljubav “ona prava”, i na užasan strah da ćemo, ako izgubimo onoga koga volimo, i sami biti izgubljeni u nepovrat.
Podsetio me je i na žensku požrtvovanost, na primese mazohizma, uvek prisutne, u manjoj ili u većoj meri, na bolnu nesvesnost sebe i neprekidno titrajuću svest o onom drugom, na manjak samopouzdanja i nebrigu o samoj sebi.
Ono što je u celoj toj priči najstrašnije jeste što to ne prestaje negde u sedamnaestoj ili osamnaestoj. Tada najčešće tek počinje. Nemar za sebe se razvija, u različitim oblicima, a strah nastavlja da raste, u bezbroj pravaca - hoće li ići taksijem, ili pijan sam, peške? hoće li se potući? hoće li se naljutiti? hoće li me ostaviti? hoće li otići sa drugom devojkom?
I sve tako dok nas neko ne odgurne prejako, toliko da više možda ni nemamo snage da ustanemo.
Zagrli u sebi tu zabrinutu tinejdžerku, obuci jaknu i kreni kući. Pozvala si taksi za njega. Vreme je da se pobrineš za sebe. To je nekada najbolje što možeš da uradiš.
