#vetar

[blackkmoonlight]

// vetar //

Bilo je već dosta kasno,

pokušavala sam da zaspim,

ali nešto mi nije dalo mira.

Košava je neumorno

udarala po roletnama,

kao da pokušava da mi kaže,

da je vreme da pustim

sve što mi stvara nemire.

Da je vreme da ona učini

nešto za mene

i da ona odnese

sve loše misli iz ove godine

i da sačuva samo one važne.

Decembar mi nikada nije teže padao.

Svih prethodnih godina

bio je mesec ljubavi,

mesec kraja,

ali onog bajkovitog kraja

kada sve dobija smisao

i kada sve postaje magično.

Decembar je mesec praznika i zajednice.

Košava nije odustajala,

imala sam osećaj

da postaje sve jača

i da će u jednom trenutku

ući u moju sobu.

I koliko god je ljutilo

moje neumorno razmišljanje,

toliko je znala

da sa mnom ne može drugačije

i da ću zaspati

onog momenta

kada osetim mir,

kako oko sebe

tako i unutar svih mojih dubina.

—

[nemanjak]

[pijanaqx]

Postajemo prašina, a napolju je oluja

Vetar će nas oduvati.

[vanshni-tekstovi]

Kao list sto drhti na vetru, tako ja drhtim u tvome narucju.

Vanshni

[kxlucy]

[jaaitizaauvek]

Vetar.Noć, i krov. Jedan jedini korak od resenja svih problema.Jedan jedini korak koji ce me izvuci iz sranja.Jedan jedini korak i nema me vise. Da li ce tada svima vama biti bolje?

[facijalna-ekspresija]

[ultravioletna1]

beauty and rage.

Ne,ne. Pogresno si ti mene shvatio. Nismo se mi rastali zato sto se nismo voleli. Nego zato sto nismo mogli jedno sa drugim.  Sada ne mozemo jedno bez drugog,ali to vise nije vazno.  Jedino vazno je da, ja sam bila poput vetra. Ja sam idalje takva,samo nisam njegova. Nekada sam bila samo blagi povetarac, pun topline, a nekada sam bila kao kosava.  Kada bi me iznervirao samo bih bila jaca. Snaznija. Bila sam besna, bila sam puna zivota. Bila sam jaka. Nikad nisam bila smirena!  Davala sam svoj maksimum,i trazila sam sve zauzvrat.  A on? On je bio miran. Smiren. Umiren. Nikad zadovoljan ali nikad nezadovoljan.  Bilo mu je dosta samo sto sam tu.  Mozda me je i voleo,ali je bio previse smiren da bi se nosio sa mojom gorcinom koju sam imala u sebi. Kao onaj hrast na tom istom vetru koji sam bila ja. Shvatas sta zelim da ti kazem? Da ti objasnim? On je bio jak. Gorak. Visok. Gord. Trpeo je sve. Prvo se nervirao. Nervirao ga je taj vetar. Ta jacina koja mu svaki dan dolazi.  I nikad nije bio siguran kada ce se vetar smiriti. Da li ce biti oluje?  Da li ce to biti samo blagi povetarac koji mu nece naneti stetu? Onda je, samo jednog dana resio da je to kraj.  Lisce je opalo.  Ostalo je samo golo drvo,samo gola istina. On,bled. Idalje visok. Idalje gord. Ali vise ne moj. Vise ne u stanju da trpi moje nekontrolisane jacine i promene brzine te kosave koja sam bila. On kosavu vise ne trpi.  Otera je.  Isto kao sto je oterao mene. Vise nisam tako jaka.  Sada sam samo, blagi povetarac, koji se stisa cim primeti hrast slican njemu.. Rage.

-ultravioletna. ( Teodora Vukovic )