PesniÄka umetnost
Gledati reku od vremena i vodeĀ i seÄati se da je vreme druga reka, znati da nestajemo kao reka i da lica prolaze kao vode. OseÄati da je bdenje drugi san Å”to sanja da ne sanja i da je smrt koje se boji naÅ”a put ona smrt svake noÄi, koja se zove san. Videti u danu ili godini simbol dana Äovekovih i njegovih godina, pretvoriti razaranje godina u muziku, zagor i simbol. Videti u smrti san, u smiraju sunca tužno zlato, takva je poezija, besmrtna i siromaÅ”na. Poezija se vraÄa kao zora i smiraj sunca. Ponekad u suton neki lik gleda nas iz dubine ogledala; umetnost treba da je poput ogledala koje nam otkriva naÅ” sopstveni lik. Pripovedaju da je Odisej, sit Äudesa, zaplakao od ljubavi videÄi obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene veÄnosti, ne od Äudesa. I kao beskrajna reka koja prolazi i ostaje, odraz istog nepostojanog Heraklita, istog i drukÄijeg, kao beskrajna reka.Ā
Borhes
