Pesnička umetnost
Gledati reku od vremena i vode i sećati se da je vreme druga reka, znati da nestajemo kao reka i da lica prolaze kao vode. Osećati da je bdenje drugi san što sanja da ne sanja i da je smrt koje se boji naša put ona smrt svake noći, koja se zove san. Videti u danu ili godini simbol dana čovekovih i njegovih godina, pretvoriti razaranje godina u muziku, zagor i simbol. Videti u smrti san, u smiraju sunca tužno zlato, takva je poezija, besmrtna i siromašna. Poezija se vraća kao zora i smiraj sunca. Ponekad u suton neki lik gleda nas iz dubine ogledala; umetnost treba da je poput ogledala koje nam otkriva naš sopstveni lik. Pripovedaju da je Odisej, sit čudesa, zaplakao od ljubavi videći obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa. I kao beskrajna reka koja prolazi i ostaje, odraz istog nepostojanog Heraklita, istog i drukčijeg, kao beskrajna reka.
Borhes
