#borhes

[radomirus]

Svi slučajni susreti su unapred zakazani

[nijanse]

Pesnička umetnost

Gledati reku od vremena i vode i sećati se da je vreme druga reka, znati da nestajemo kao reka i da lica prolaze kao vode. Osećati da je bdenje drugi san što sanja da ne sanja i da je smrt koje se boji naša put ona smrt svake noći, koja se zove san. Videti u danu ili godini simbol dana čovekovih i njegovih godina, pretvoriti razaranje godina u muziku, zagor i simbol. Videti u smrti san, u smiraju sunca tužno zlato, takva je poezija, besmrtna i siromašna. Poezija se vraća kao zora i smiraj sunca. Ponekad u suton neki lik gleda nas iz dubine ogledala; umetnost treba da je poput ogledala koje nam otkriva naš sopstveni lik. Pripovedaju da je Odisej, sit čudesa, zaplakao od ljubavi videći obalu Itake zelene i smerne. Umetnost je poput Itake sva od zelene večnosti, ne od čudesa. I kao beskrajna reka koja prolazi i ostaje, odraz istog nepostojanog Heraklita, istog i drukčijeg, kao beskrajna reka. 

Borhes

[an-crnjanska]

To je ljubav. Pokušaću da se sakrijem ili pobegnem. Rastu zidovi njene tamnice, kao u strašnom snu. Lepa maska se promenila ali, kao i uvek, jedinstvena je. Čemu tvoji talismani: bavljenje književnošću, nepouzdana erudicija, učenje reči koje je koristio oštri sever da opeva svoja mora i svoje mačeve, vedrina prijateljstva, galerije biblioteke, obične stvari, navike, mlada ljubav moje majke, ratničke seni predaka, bezvremena noć, ukus sna? Biti sa tobom ili ne biti sa tobom je mera moga vremena. Već se vrč razbija na izvoru, već čovek ustaje na cvrkut ptice, potamneli su oni koji gledaju sa prozora, ali tama nije donela spokoj. To je, već znam, ljubav: nemir i olakšanje kad čujem tvoj glas, čekanje i sećanje, užas življena u budućnosti. To je ljubav sa svojim mitologijama, sa svojim nepotrebnim malim vradžbinama. Ima jedan ulični ugao kojim se ne usuđujem da prođem. Vojske me već opkoljavaju, horde. (Ova soba je nestvarna: ona je nije videla.) Ime jedne žene me odaje. Boli me jedna žena svuda po telu.

[nijanse]

Sreća

Onaj što grli ženu je Adam. Žena je Eva.

Sve se dešava prvi put.

Video sam nešto belo na nebu. Kažu mi da da je to Mesec, ali šta mogu učiniti sa jednom reči i jednom mitologijom.

Pribojavam se drveća. Tako je lepo.

Mirne životinje mi prilaze da im kažem njihova imena.

Knjige u biblioteci nemaju slova. Kad ih otvorim, naviru.

Kad prelistavam atlas, ocrtavam oblik Sumatre.

Onaj koji pali šibicu u mraku pronalazi vatru.

Iz ogledala nas gleda onaj drugi.

Onaj što posmatra more vidi Englesku.

Onaj što izgovara Lilijenkronov stih ušao je u bitku.

Sanjao sam Kartaginu i legije koje su je opustošile.

Sanjao sam mač i vagu.

Blagoslovena neka je ljubav u kojoj nema onoga

koji poseduje ni one koja je posedovana,

već se oboje jedno drugom predaju.

Blagosloven nek je ružan san koji nam otkriva da možemo stvoriti pakao.

Onaj što siđe na reku sišao je na Gang.

Onaj što gleda peščani sat vidi raspadanje carstva.

Onaj što se igra bodežom sluti Cezarovu smrt.

Onaj što spava je svi ljudi.

U pustinji sam video mladu Sfingu koju tek što su isklesali.

Nema ničeg starog pod suncem.

Sve se događa prvi put, ali na večni način.

Onaj što čita moje reči izmišlja ih.

-Borhes

[bluendalaust]

“Il lavoro creativo è sospeso fra la memoria e l'oblio” (Borhes)

(Dalì, Rosa Meditativa. Dipinti di Pedro Ruiz. Installazione di Rebecca Louise Law e Charles Pétillon)

[offffyougo]

Himna

Jutros se u vazduhu oseća neverovatan miris rajskih ruža. Na obali Eufrata Adam otkriva svežinu vode. Zlatna kiša pada sa neba; to je Zevsova ljubav. Riba iskače iz mora i čovek iz Agrigenta će se setiti da je bio ta riba. U pećini koju će nazvati Altamirom ruka bez lica crta krivu liniju bizonovih leđa. Spora Vergilijeva ruka miluje svilu što je doneše iz zemlje žutog cara karavani i lađe. Prvi slavuj peva u Mađarskoj. Isus gleda na novčiću Cezarov profil. Pitagora otkriva svojim Grcima da je oblik vremena krug. Na jednom ostrvu u Okeanu srebrni hrtovi gone zlatne jelene. Na jednom nakovnju kuju mač koji će verno služiti Sigurdu. Vitmen peva na Menhetnu. Homer se rađa u sedam gradova. Jedna devica je uhvatila belog jednoroga. Cela prošlost se vraća poput vala a te drevne stvari naviru jer te je jedna žena poljubila.

[drumzahaos]

Poslije nekog vremena naučiš suptilnu razliku Između držanja za ruku i okivanja duše, I naučiš da ljubav ne znači oslanjati se na nekoga I da društvo ne znači sigurnost. I počinješ učiti da poljupci nisu ugovori I da pokloni nisu obećanja, I počinješ da prihvataš svoje poraze Sa podignutom glavom i otvorenim očima Sa gracioznošću žene, a ne tugom djeteta, I učiš se graditi sve svoje puteve na danas Jer je tlo sutrašnjice previše neizvjesno za planove A budućnost ponekad propadne na pola puta. Poslije nekog vremena naučiš... Da čak i sunce prži ako ga imaš previše. Zato posadi vlastitu baštu i ukrasi svoju dušu Umjesto da čekaš nekoga da ti donese cvijeće I naučiš  da stvarno možeš izdržati I da si stvarno jaka. I da stvarno imaš vrijednost. I učiš, i učiš... sa svakim doviđenja, ti učiš.

Horhe Luis Borhes, Naučiš

[pokazivac]

A T E LJ E: B O R H E S ( ulje na platnu 100×80)

http://dlvr.it/6btFbJ