May 25, 2016
Otvorila je prozor i pustila u sobu blagi dasak svezeg vazduha. Uzdahnula je i zagledala se u drvo pokraj njenog doma. Svojom visinom uzdizalo se u nebo. Na pragu proleca razvilo je svoje pupoljke, slobodno poput ptice koja je pustena iz zatocenistva. Zraci sunca obgrlili su ga poslednji put. Do sutrasnjeg vidjenja, sapnulo mu je. A onda se polako ugasilo. Drvo je ostalo samo. Okruzeno tamom noci, cekalo je svanuce i ponovno vidjenje ljubavnika. Ljubav mu je davala snagu i sigurnost u vecerima poput ove. Devojka ga je ljubomorno posmatrala. Zelela je da oseti svoje sunce. Ali njega nije bilo.
Vanshni
