different

15

[razocarenje]

Sedimo na maloj klupi

Ispred moje zgrade,

Odjednom govoriš mi kako bi voleo

Da ti napišem pesmu,

Nikada niko to nije učinio za tebe.

Smešam se i kazem hoću.

Želim,stvarno želim

Ali reči su ništa naspram onog

Šta osećam prema tebi.

Ne možeš uragan

Nazivati kišom,dragi.

Plašim se da bi reči

Oskrnavile ove osećaje,

Čak ni sve reči ovog sveta

Ne bi mogle da opišu ovo.

Kako da ti napišem pesmu dragi

Kada si ti moja pesma?

[nocna-tama]

Dođi da zajedno hodamo dok mi vjetar širi kosu

Dođi da se grlimo

Dođi da ti kažem kako ti super stoji ta brada

Pa ti ne dam da ju obriješ

Dođi da uživam u tvom glasu

Pa da mi kažeš da i ja nešto pričam,

A i sam znaš koliko se uživim u tvoj govor

Da zaboravim na sve ostalo

Dođi da ti ljubim vrat

Pa ti prolazim rukama kroz kosu

Bože, koliko je ima

Dođi da se igram s tvojim prstima

Zaplićući ih u svoje

Dođi da ti ljubim te ožiljke

Koje toliko volim

Dođi da sjedim na tebi

Znajući da sam teška,

Ali me svejedno voliš

Dođi da se nekontrolirano smijemo

Dođi da ti pogledam u oči

Tako plave

Kao nebo

Dođi da mi pričaš što te danas naživciralo u školi

Ili koje planove za budućnost imaš

Dođi

Da te volim

Samo dođi

[razocarenje]

Ne mogu da verujem da li je moguce da niko ne vidi koliko vristim za pomoc,ne znam sta vise da uradim,polako padam sa litice... Prosto ne verujem koliko su ljudi coravi ili ih totalo nije briga.

[razocarenje]

Verujem da će doći moje vreme,ali ne znam hoće li u tom vremenu biti mene.

[razocarenje]

Malo je toga što me pomera i dotiče sem možda njega

[razocarenje]

Tih dana sam plakala

Mnogo vise nego obicno

Plakala sam

Reke

Mora

Okeane.

Tih dana mi je bilo tesko

Mnogo teze nego obicno

I moje srce se cepalo

U stotine

Hiljade

I milione delova.

A tih dana

Nikoga nije bilo briga

Vise nego obicno.

[razocarenje]

Plačem kroz reči zato sto i kad bih stala na sred grada i počela da plačem,niko to ne bi video.

[razocarenje]

Taj čovek je pio svakog dana. Ali kunem se nije umro od alkohola. Umro je od tuge.

[sljokica13]

Svi vi koji me imate na tumblru, hoću da znate da sam vam uvijek tu ako vam nešto treba. Volim vas k'o da ste moji rođeni.

Sljokica13

[srcetvrdokaokamen]

Potpisujem

[razocarenje]

Bio si mi kao onaj profesor u školi

Koga najviše voliš,

Čiji čas jedva čekaš,

Kod koga je sve lako i lepo.

Bio si mi kao omiljeni predmet u školi,

Onaj na kome odmaraš mozak,

Spavaš

I uživaš.

Bio si mi motivacija

Za učenje,

Za treninge,

Za život.

Bio si moj

Dugoočekivani odmor u školi.

Bio si mi odlazak kući,

Moja sreća.

Bio si mi kao čas fizičkog

Koji mi oduzima dah

A opet mi je toliko lepo.

Bio si kao čas hemije,

Koju mnogo volim,

Iako me nekad unervozi

I zaboli me glava od nje.

Bio si moje svetlo na kraju hodnika,

Šteta što se to svetlo ugasilo,

Velika šteta.

Sada je škola toliko dosadna,

Sve je crno i monotono.

Više nemam omiljenog profesora

I časovi fizičkog i hemije

Su se pretvorili u pakao.

Više nemam motivacije

Ni za šta.

Velika šteta što si otišao...

[ezzio2x6]

Bolje je biti i sam nego s nekim ko ne vidi ko si ti ustvari.

-EZZIO

[razocarenje]

I gledaju me tako cudno,

nisu navikli na mene tako zaljubljenu,

tako oslepljenu nekime.

Nisu navikli da iko moze

otopiti sav taj led u mom srcu,

srusiti sve te zidove oko mene

koje sam godinama gradila.

Gledaju me koliko sam srecna

dok se dopisujem sa tobom,

pa prenesem i njima malo te srece.

Svima sam dosadila sa pricama o tebi

koliko si najlepsi,

najbolji

i meni jedini.

Ali kako da prestanem da pricam

kada te toliko neizmerno volim?

Slusaju moje pesme koje sam posvetila tebi,

i dive ti se svi

sto si toliko puno voljen.

Nadam se da ovo nece prestati nikada

i da ces me zauvek nasmejavati

i osvajati iznova i iznova.

Pogledam se u ogledalo

i prvo sto pomislim jeste

"Boze koliko sam zaljubljena,

Boze koliko ga samo volim."

Nadam se da cete i vi naci nekoga

ko ce vas toliko puno voleti...❤️

[razocarenje]

Volela bih da me opet,

Kao nekada,

Onako drsko privuces

I silno ljubis.

Da ponovo probudis

Onu vatru u meni,

Koju si samo ti znao.

Ali sada,

Sada mogu samo da sanjam

I da se prisecam

Tih poljubaca u vrelim letnjim nocima

Od kojih smo zajedno goreli.

Valjda je to bilo previse

Za tebe tako obicnog i prosecnog,

Za tebe koji nisi znao kako

Da se smiris,

Pa si izgoreo i nestao.

Sada mi samo ostaje

Da trazim te poljupce

U nekim drugim,

Tebi ni slicnim momcima.

[razocarenje]

"Uvek sam nekako radije bila devojka koja će sedeti na travi i gledati zvezde i čekati da makar jedna padne da pomislim želju."

[razocarenje]

Koliko krugova mogu obici pre nego sto prestanem traziti?

Koliko jos pre nego sto se izgubim zauvek?

Mora biti moguce plivati u okeanu onoga koga volis,a da se ne utopis.

Mora biti moguce plivati,a da sam ne postanes voda.

Ali nastavila sam gutati ono sto sam mislila da je zrak.

Stalno nalazim kamenje vezano za moja stopala.

[razocarenje]

„Moj brat se ubio dvadeset osmog četvrtka prošle godine i propustila sam četiri dana posla, a moja majka je želela da zna „Zašto?“

Moj brat je uvek bio ljubitelj lepote, ali ono što je uradio uopšte nije bilo lepo.

Prošle nedelje smo čuli vesti da se moja dobra prijateljica iz srednje škole predozirala (ponovo) samo što je ovog puta preterala i sad je više nema.

A meni je bilo teško da zaspim I njena majka me je grlila čvrsto, i zahvalila mi se što sam došla na sahranu, ali ja nisam želela da budem tamo uopšte. Ovo nije lepota.

Devojka iz ulice je trebalo da napuni dvadeset jednu prošle godine. Ne mogu ni da zamislim divlje vreme koje smo mogli (trebali) da provedemo.

Ali, ona je zakopana šest stopa pod zemljom nakon pada od preko 300 stopa, i nije ostavila poruku. Ovo nije lepota.

Na mojoj prvoj godini fakulteta i moja cimerka je bila lepa i želela sam da budem baš kao ona.

No, ona se istrošila, sve dok nije postala skoro nevidljiva, a kad biste trepnuli ne biste više mogli da je pronađete.

I sad njeni roditelji više ne plaćaju njeno školovanje već njene bolničke račune gledajući kako im se ćerka raspada. Ovo nije lepota.

Tako da svi vi možete da uzmete vaše narcisoidne romantizirajuće i opscene ideje o samoranjavanju, poremećajima ishrane i samoubistvu i nabijete ih sebi u dupe što dublje možete.

Izgladnjivanje nije lepota. Samoubistvo nije lepota. Tuga nije lepota.

Ova poruka koju pišem nije lepota. Ali vi! Vi ste prelepi I vreme je da jebeno poverujete u to!“

[razocarenje]

Nisam plakala zbog ljudi,plakala sam zbog toga što ne umeju da vole. To me uvek rastuži.