#kafic

[mylifeinsmoke]

nece meni nitko govoriti kad cu piti kavu..............

[asweetjane]

Crtice iz šetnje #5

Retko kada pomislim “život je lep” a da to nije kada sam napolju, i kada sam na Grbavici. Volim Bulevar oslobođenja, volim improvizovane tezge, volim knjige koje prodaje ludi prodavac, sličan besnom psu čuvaru.

Uvek mi treba mnogo vremena da pronađem odgovarajući kafić. To je zato što sam mama i više mi svaki kafić ne odgovara. Sela sam u “Vertigo” i razmišljala kako treba da pogledam taj film. Dugo sam čekala konobaricu. Mala je spavala, čovek iznutra, sa druge strane stakla, gledao me je povremeno sa osmehom. Čitala sam “Veliki juriš” Slobodana Vladušića i uživala u dostojanstvenom načinu pripovedanja.

Sećam se kada sam pre nekoliko godina rekla jednom mladom Italijanu da želim da budem dama. On mi je rekao: “tu sei una donna”. Možda bi to i danas potvrdio. Kada smo se pozdravljali, dok smo se grlili, rekao mi je: “tu sei bella”. Ili “bellissima”, ne sećam se tačno. Zamolila sam ga da mi kaže nešto na italijanskom. On je odabrao ono najjednostavnije, što sam i želela da čujem. Rastali smo se znajući da se više nikada nećemo videti.

Sada hodam sa svešću da želim da budem bolja nego što jesam i da treba tako i da izgledam. Vetar uvek duva baš oko njenog nežnog vrata. Obmotavam joj tanki šal u Jovana Subotića dok autobusi i auti brzo prolaze. Ona ćuti i gleda, ja ćutim i gledam. Ne razgovaramo dok se šetamo, iako stručnjaci to preporučuju. Stručnjaci svašta preporučuju, sem da se prilagodiš stvarnom životu.

Dan je prošao brzo i nije se uradilo ništa. Nisam skuvala ručak, nisam učila, nisam čistila. Ali bila sam srećna i neko vreme sam žmirkala od sunca. To je dovoljno.

[mylifeinsmoke]

Javite se, zagrebački studenti, pogotovo brucoši! Da mogu s nekime dijeliti bol, patnju, ali i smijeh

[asweetjane]

Ima taj jedan kafić u blizini, u ulici kojom uvek idemo do centra. Ni po čemu poseban, ni luksuzan ni treš, deluje kao da bi tu momci iz kraja dolazili da popiju kafu. Od letos na vratima stoji zalepljeno: "Kafić neće raditi od 23. jula do daljnjeg". Tako nekako. Ime kafića je napisano negde, sitnim slovima, ali je i ono tako obično da nisam uspela da ga zapamtim, iako sam pokušavala. Unutra sve na svom mestu. Pića u šanku, stolovi, kožne fotelje. Sve je nedirnuto, zaustavljeno u vremenu već mesecima. Kafić sav u staklu, pa se uvek vidi ista slika: jedno mesto, ostavljeno iz ko zna kog razloga. Više puta sam pitala M. kada bismo prolazili pored tog kafića kome ne znam ni imena: "Šta li se desimo sa ovim mestom?" "Zašto je sve tako ostavljeno?" "Pa nije ni piće sklonjeno." "Ovaj kafić i dalje ne radi." I onda, pre koji dan, šetamo, prolazimo pored, i ja se kao i uvek spremam da proverim da li je sve isto. Stoji li i dalje pepeljara na stolu? Je li ovo mesto i dalje sablasno prazno i napušteno, a tako blizu centra? Ovaj put nije bilo tako. Majstori su počeli da rade! Lokal se renovira, inventar je sklonjen, a papir kojeg sam mesecima gledala više nije zalepljen na vratima. I ne znam zašto, ali bila sam srećna zbog toga. Oporavlja se napušteni kafić. Ono "daljnje" bliži se svom kraju. Ne znam ni zašto sam u tom trenutku bila srećna, ni zašto sada u dva ujutru mislim o tome. Možda samo mislim da je lepo što i nešto neživo i bezlično može da oživi? Možda zato što je i nešto tako neupadljivo do bezimenosti dobilo svoju priču? Možda zato što i nešto obično može postati neobično, samo ako se pogleda drugim očima? Ne znam odgovor, ali jedva čekam da popijem kafu tamo. Verujem u snagu obnovljenog i moć pokreta onda kada se čini da će sve biti zauvek zaustavljeno. Verujem u promenu. I verujem u male kafiće.

[mylifeinsmoke]

ZG life 4 - ispovijedi

smrdim po kavi

imam visoke kriterije o tome gdje ju pijem (u kakve kafiće/kafane zalazim)

ne volim nositi tenisice/patike kad izlazim u grad

ne razumijem trend na Balkanu koji nazivamo Adidas

ne razumijem ljude koji se švercaju u javnom prijevozu jer su karte u Zagrebu urnebesno jeftine

često mi se dogodi da sam zgrožena nepismenošću i nezainteresiranošću ljudi oko sebe kad je riječ o društvu, politici i umjetnosti. Nisam snob, već ne razumijem kako u 12 godina školovanja ljudi ne znaju da se negacije pišu odvojeno ili kako se zove predsjednik njihove vlade, pogotovo jer ti ljudi imaju pravo glasa na izborima. A da o slabom znanju o bliskoj povijesti, umjetnicima (piscima, slikarima i sl.) ne pričam.

[theknitnut]

Napolju pada kiša i prilično je hladno? U gradu ste i imate malo vremena? Udjite, uzmite nešto toplo! Samo nam recite šta želite. Kafu, toplu čokoladu, čaj ?! Tu smo da Vas poslužimo. pronađite i pratite nas na ... 🔗 www.tiktok.com/@cafecentral 🔗 www.facebook.com/CafeCentralSabac 🔗 www.instagram.com/cafe.central.sabac/

  #central #cafecentral #cafecentraksabac #sabac #kafic #kafa #espresso #hotchocolate #tea #toplocokolada #caj

[theknitnut]

I really am 🙏 ☕️ #central #cafecentral #sabac #kafic #serbija #coffee #coffeequotes #funnyquotes https://www.instagram.com/p/CnNj5r7Nbyy/?igshid=NGJjMDIxMWI=

[lumikacandles-blog]

Ljubičasta boja kombinuje stabilnost plave i energiju crvene boje. Asocira na kraljevstvo. Simbolizuje moć, stabilnost i ambicije. Od jutros kod nas zrači energija ljubičaste boje 😊 #lumikacandles #lumika #candles #violet #power #art #svece #sveca #lumikastyle #perfect #instapic #picoftheday #photooftheday #amazing #kingofmakingcandles #sveće #ljubicasta #colorful #magic #happiness #horeca #restoran #kafic #ugostiteljskiobjekti #ugostiteljskaoprema #hotel #svadba #vencanje #dekoracija #dekor