Discover Top Posts Tagged with #balkanski tekst

Popular Recent

Ja sam bio pogrešan

Kad sam tražio da mi kažeš

Koja si strana

Postoje pravila igre

Ti znaš da ne možeš sama.

- Šal od svile, Haustor

kritika zdravog razuma

i lomače koje su potpaljene, djelima koja sam napisala, i bičeve koji su ispleteni od moje duge, tamne kose.

i ljuto crvenu, spaljenu kožu, čiji se vonj širi selima, i duboke ljutite rane, što odjeću na meni prljaju

podnijet ću lakše, preboljet ću prije nego kritiku moga uma.

moje tijelo zna zaliječiti ono što moj um ne može godinama. zato ću prije potrčati nakon polomljenih nogu, nego govoriti glasno nakon pogreške razuma.

26. veljače 2023.

#osobno #moje rijeci #pjesme #poezija #tekst #kritika zdravog razuma #ponovno sam inspirirana wow #balkan #balkanski tekst #književnost #ne znam ni sama više

Nemoj tragati za mnom,

onog trenutka

kada shvatiš

da si izgubio sebe

i da samo ja

umem

da te

vratim.

#love #citat #balkan #bosna i hercegovina #citati #ljubav #balkanski tekstovi #crna gora #hrvatska #tekst #blackkmoonlight #mislim #traganje #ti #trazis #mene #citati o ljudima #ljudi #balkanski tekst

Crtice iz šetnje #7

Da, šetamo se. Danas smo prvi put posle mesec dana sigurno prošle centrom. Bilo je čudno gledati sve te zatvorene radnje, prazne uličice, uvelo cveće iza prljavih prozora. Bilo je, ipak, lepo. Volim sunce na kapcima, zato i ne nosim naočare. A i zato što ih gubim. Razmišljala sam o vremenu kada će sve ovo proći, o punim kafićima i lepim devojkama u njima. Poželela sam da i ja budem jedna od tih devojaka. Lepa, sređena, negovana. Maštala sam o tome, i u tim mislima znala sam da nisam baš miljama daleko od toga. Osećala sam se lepo, oprala sam kosu, lepo potrefila gde da stavim šnalu, sasvim slučajno. Ispod majice nosila sam lepu crnu potkošulju, ma šta ćeš više za taj seksi filing u kojem se ne vidi ono što te zapravo čini samouverenom. Znate već, kao seksi donji veš ili dobar parfem. Ulični svirač-alkoholičar je prvo držao dugo glavu u rukama, možda nervozan, možda bolestan, možda u krizi. Kasnije sam ga videla na starom mestu, svirao je. Zaobišla sam ga u širokom luku, takvi najverovatnije imaju virus. Takvi? Zašto? Ipak sam to uradila. A mogla sam da ga pogledam i poslušam, svirao je nešto dobro.

Dok smo se vraćale Kosovskom, opet sam, kao i uvek, zastajala kod svakog oluka da čitam poeziju na pravougaonim nalepnicama. Haiku poeziju izvesnog IV. Dugo sam mislila da to znači četiri, tek posle sam pomislila da su to inicijali. A posle sam, kao i uvek, gledala fascinirano u smeće pored “narkomanske kuće”. Trudila sam se da zapamtim šta je tamo, znate već, to je ono što pisci i potencijalni pisci rade. A i stvarno me fascinira ta enormna količina smeća bezobrazno razbacana svuda po Podbari. Ovaj put su se tu našle i neke bokserice. Ko zna kako, to mi deluje kao zanimljiva priča. Ostalo, nažalost, nisam zapamtila. Nema veze, biće tu i sutra, tako raznovrsno, šarenoliko, smrdljivo i ružno, kao što i život sam ume da bude.

Danas nije bio ipak takav dan. Danas sam bila lepa. Pročitala sam Jungovu knjigu, shvatila neke nove stvari o sebi. Napravila sam dobro jelo. Plesala sam uz Bebi Dol pred detetom. Danas je bio dobar dan.

Stvarno, koja je priča iza onih bokserica?