#ljubavno

[dino-ahmetovic]

Gdje si? Ispod kojeg jorgana se kriješ od svijeta i svemira?

Dino Ahmetovic

[losazaego]

Od takve ne odeš ni kad odeš. Jer posle nje sve su beskrajno dosadne.

[pisemljubav]

Sada shvatam. Čitavu večnost bih dala da mogu još jednom da te vidim. Makar na minut. Ne da bih ti nešto rekla, samo da bih gledala te oči, poslednji put tražeći sebe u njima. I tada bih se uverila da život ipak ima svrhu. A moja si ti.

~E

[respir3nt]

Mozak mi se automatski

pretvori u sir

jer je neko stisn’o dugme

“all memories clear”

[dasa94]

[ziftarahologram252]

Jedino sto me trenutno spasava od toga da samo pocnem vristati su prljavci, bijelo dugme i zabranjeno pusenje.

nezovimamadoktora

[asweetjane]

Probudismo se veoma rano, toliko smo malo spavali da nam je cak I krmelj falio. Ona je bila veoma pospana, nije tip za rano ustajanje. Sta cete, takva je. A meni to ne smeta. Mozda bi mi I smetalo da nas recimo ujutru ocekuje nesto od krucijalne vaznosti. Mada nekako ne znam ni kako bih joj tad nesto ozbiljno zamerio. Cudno je to. I to njeno meskoljenje I lavovski cuvanje svoje teritorije za dodatnih pet minuta sna, mada nikad ne bude samo pet, ona vesto ukrade jos koji minut ne bi li uzivala u carima toplog kreveta. U tom trenutku nema joj nista draze, nista svetije cemu se predaje I posvecuje, od radosti praznog kreveta I jos pet minuta na njemu. A ja volim da je gledam kako spustenih kapaka, blago napucenih obraza, lagano I spokojno dise I s vremena na vreme se jos vise ususka u posteljinu I proizvede zvuk koji se cuje kad probate vasu omiljenu poslasticu. Nema veze, neka spava, tad je posebno lepa. Valjda zato sto nema nameru da ispadne lepa, nema nameru da deluje bilo kako, prosto je svoja I prirodna. Iako ona ne veruje u tu “pospanu” lepotu I ne voli sebe u tom izdanju, narocito je ljuti kad se ne najavim a banem joj ujutru u sobu. Istog trenutka se pokrije rukama po licu, a ja se svojski trudim da se usunjam I zateknem je kako spava. Nikad mi to ne uspe, ima li mozda lak san, sta li Sanja. Tog jutra je zurila na voz, brzo se spremala, ali moja glava se u trenutku skidanja majice okrenula ka njoj, I jedna I druga. Nije bilo vremena ni da se jos malo uvucemo u posteljinu, a I da se ja uvucem ako me razumete.

Moj momak 

napisano 3. decembra, a poslato mi 7. decembra 2017. 

[nadjinovuljubav11]

Tebi sam bio kad nemaš kud

Da podmetnem leđa, dobar i lud