#moja knjiga

[tvoja-tt]

Odavno

Nisam te zaboravila.

Ali sam umorna.

I drugačija.

Svesnija.

Možda nisam zrela, ali jebiga,

za to je kriv moj (smeh) horoskop.

Ne znam kako ću sutra sama sa sobom,

a kamo li sa njim.

On je tu.

Već godinama.

Dišem.

Voli me.

Volim ga.

(Znači mi.)

Emocija.

Ljubav?

- Možda.

Ali nije kao ti. On je: Malo

pametniji, oštriji, dosadniji, ozbiljniji

pun vatre i pravaca koji lome moju strast.

Ali...

Prati me.

Dok ja balansiram.

Dok se smejem pod tuđim krovovima,

dok vrištim sama sebi u glavi,

dok sisam razne strasti iz života kao da je poslednji gutljaj vina.

I još nešto, jebem ti sunce jer:

nisam zadrhtala onako davno.

Nisam se smejala iz stomaka glasno.

Nisam vrištala sa krova neke Beogradske zgrade.

Nisam ni pokazala sise mesecu i zvezdama.

Nisam osetila sunce i rosu na telu u jutarnjim časovima tu u kutku neke nepoznate ulice u tom dobro poznatom delu grada.

Nisam sedela u parku i pila pivo dok mi je sve bilo ravno.

Nisam ni pokazala srednji prst nekom ružnom liku iz gradskog autobusa.

Nisam se razbacivala telom, glasom, strastima.

Nisam bila ja.

Odavno nisam plesala sama po stanu dok mi muzika pršti u glavi.

Odavno nisam grlila noć kao da ću umreti sutra.

Odavno nisam volela gorko i slatko u istom dahu.

Odavno nisam urlala, plakala, sisala strast iz vazduha, jela život kao poslednji zalogaj.

Odavno nisam pustila da me vatra spali, da me mržnja i želja pogode u stomak i srce odjednom.

Možda još nisam zrela,

ali sada sam drugačija.

Svesnija.

Spremna da nosim bol, želju, strast,

bez tebe, ali sa sećanjem koje gori.

Sa sobom.

Konačno.

Živom.

Odavno.

I mrzim te.

Jer mržnja je lagana kad te ne vole,

ali je pakao kada ti još uvek voliš.

I u tom paklu,

ja plesem, vrištim, pijem, volim, j**em život, i gubim se,

sama, NE! ali konačno, neumorna.

Tvoja-tt

[tvoja-tt]

Volela je Italy, jadransku oazu.

Volela je chardonnay.

Volela je Beograd i hotelska jutra u dvoje.

Volela je izlaske, kratke haljine i štikle.

Volela je glasnu muziku.

Volela je moje špagete.

Volela je Fudbalski i Košarkaški Klub Partizan.

Volela je i mene, samo ja ne znam da li sam ikada stvarno voleo nju.

Mislim da je nisam nikada ni preboleo.

Tvoja.t.t.

[tvoja-tt]

Nisam te samo voleo, ja sam tebe i obožavao.

♥️t.t.®

[tvoja-tt]

Ti mene ne razumeš

Ti mene ne razumeš, niti se trudiš da razmotriš svoju dozu izraženog egocizma na koji se ježim. Ti mene ne shvataš jer bitna si samo ti, sama sebi. Sve ti je od mene preče kao i taj isfeminizarini drug (tračara) i ona drugarica iz onog "geto" kvarta što nosi skakavac na privesku od ključeva i glumi bahatu bogatu klinku sa tri kile šminke, a nema još ni 18. I onda gde sam ja, onaj lepi tamnoputi dečko sa plavo - zelenim očima i osmehom od milion dolara kako si govorila, gde sam ja nestao u tvom životu? I zašto već odavno tvrdiš da si me prebolela a toliko si me volela? Ili si samo lagala. Evo me sedim na onoj našoj klupi s limenkom punom piva tamo gde smo se ljubili tamo gde smo se voleli, tamo gde je vreme tako brzo prolazilo, kao da je bežalo od nas. Da, da držim telefon i pišem ti tekst u vidu već desetog smsa koji ti verovatno neću ni poslati, jer ti mene ne razumeš. Posle mene čuo sam ljubav ti dobro ide, barem ti tako govoriš. Marihuana ti je zamenila duševni mir i sreću, bez petice ne umeš da funkcionišeš, bez dzoka da započneš dan, zar je to sreća? Pušio sam i ja ali u retkim situvacijama i ne, ne bežim od toga ali život nije droga. Kada su ti rekli da te ne volim, to su ti govorili ti svi bitniji od mene jer ti mene ne razumeš nisam ja tebe varao ja sam tebe stvarao, izgrađivao sam delove moje duše tvojom i obratno. Nisi razumela moju borbu, moju odanost i predanost u poslu. Nisi razumela ni nemo pričanje dodirima, a ni one sve žute maslačke što kad uvenu šalju seme i ponovo se rode jer se ne boje slobode u drugom životu. Ljubav. Šta je ljubav za tebe, nedostatak sopstvene snage i suočavanja s istinom? Nisi došla u dogovoreno vreme ne zato što nisi želela već zato što znaš da si me povredila onda kada si s njim prošla pored mene u mojoj dukserici samo si se okrenula pogledala me i osmehnula se ali nisi razumela ni onu suzu koju sam posle pustio iako ja gotovo nikad nisam zaplakao. Nisi razumela ni onu moju pesnicu u sledećem trenutku jer zbog njega si otišla tim hrapavim putem, putem gde su ti se oči caklile od prethodno uzetih narkotika jer si se ljubila sa malim delikventom tim kretenom Davidom što sad leži na cesti i meni preti. Nisi razumela ni ovu moju scenu u glavi kada sam stegao pesnicu dok smo se mimoilazili bre.

- Omiljeni, odlomak iz Moje Knjige.

T.T.

[tvoja-tt]

Bajka

Nije ovo klasična priča za decu, ovo je bajka. Nismo mi za bajke.

- Ali ja hoću bajku, bajku mi napiši, napiši mi bajku.

Rekla mi je histerično. Voleo sam je tako sam je voleo, da sam pored nje živ goreo, od strasi od emocije, od dodira, od pogleda u noćima besanim. Od svega. Od nje, sve je bilo zbog nje. Moj svet se vrteo oko nje, bila mi je sve. Ali ona je trazila bajku, srećom okićenu bajku, onu klasičnu priču gde se dvoje voli, pa jedno oboli, pa se izleči sa njom ili njim ili spasi pa oni žive do kraja života srećno i zadovoljno. Ali realnost priča drugačije, u realnosti se viče, pije, peva, plače i plaća. Neko recimo ćuti ali vrišti u sebi, neko možda luta noćima oko nečijeg doma, neko te možda samo traži u drugim očima, neko možda obilazi neka mesta u nadi da će te videti. Sve je to realnost života.

Bajku ti želiš bajku?

- Da, želim Bajku.

Oh, mila moja ne pišem ja Bajke meni je to dečije isfrustrirano nametnuto savrsenstvo koje ne postoji, za mene je Bajka gubljenje vremena. Možda ti neću dati Bajku, onakvu kavu ti želiš ali ti mogu reći da si ti moja Bajka, baš takva kakva jesi; Besna, bezobrazna, mila, ljupka, čedna, usplahirena, zabrinuta, nervozna, brzopleta, luda, luckasta, ali sve u svemu dobra. Ti si voljeno moje biće koje pije samo ječamske sokiće. To je Bajka od koje staje dah, to je bajka od koje drhti telo i ledi se pogled.

Nestaje joj glas i sve to zbog nas?

Da, ti si moja Bajka.

- To ti je isto kao da gledas u prazan ram na zidu, ako pogledaš površinski videćeš samo ram i boju zida i njegovu prazninu kao i hladnoću, a ako zavirš malo dublje u svoj um videćeš sve ono što želiš da vidiš, i osetićeš tu neku vrstu moći, sreće i uma koji nema granica videćeš mnogo lepih slika, a nećeš ni primetiti da gledaš već 3 sata u samo jedan stari prazan ram na zidu. To je sve ono što sam hteo da kažem. Bajka je sve oko nas, svi ljudi koje srećemo kroz život u prolazu, sve živo oko nas, ti si Bajka i ti i ti ej i ti ej i vi i mi i ona i ja, svi smo mi Bajkae na svoj način na ispričanoj ili ne isprićanoj priči. Život je Bajka, a ja Bajku ne mogu da napišem jer jednostavno ne umem da opišem lepotu tebe u svom životu kroz Bajku.. T. T.

[tvoja-tt]

On i Ona

On: Nisi ti kriva, ova noć je neposnošljiva, okrećem se po krevetu ne mogu da zaspim, neće san na oči. Tražim tebe pored sebe, a tebe nema ti ko zna gde si, uzrujane misli motaju mi se po glavi sve bih dao kada došla bi.

Vrata od stana držim otključana možda svratiš pripita i luckasta kakva si bila, gledam na sat prošlo je 02h, jeb*te a tebe nema.

Nekad si me terala u sred noći da odem po kinesku hranu koju obožavala si, pa kad bih se vratio u stan toliko bih se smejao dok si učila da jedeš štapićima, više bi hrane bilo u tvom krilu nego što bi ti pojela malena.

Nekad i sad, sad samo zamišljam tvoj osmeh i pospanost, drskost, tvoju upornos, prkos i ponos.

Najteže je biti sam.

I ova moja majica me potseća na tebe, bila ti je omiljena volela si u njoj biti.

Uvek bi govorila da tebi bolje stoji nego meni, sada miriše na tebe i tvoj omiljeni parfem koji onog prokletog petka nosila si.

( GABRIELLE CHANEL PARIS )

*naziv njenog parfema*

Šetam po stanu palim cigaretu gledam kroz prozor na nemirnu noć dok pun mesec sja.

Bebo na sebi imam crnu maicu kratkih rukava, ti znaš koja je, crne bokserice, bele čarape i belu trenerku što si mi ti kupila uvek si tvrdila da mi belo dobro stoji nikad se nisam slagao sa tim osim kad su čarape i patike u pitanju. ( Osmeh )

Rekao sam ti da mi je najslađa kafa sa tobom, a sada moram sam da popijem jednu, a ona mašina od aparata uvek mi je išla na živce nikad je nisam shvatao.

Voleo bih kad bih bio miran, kad bi se pojavila i zagrlila me ili se svađala iz nekog glupog razloga bilo šta samo da si tu sa mnom u ovom prostoru.

Ali tebe malena nema, ti si sa njim, lutaš ulicama ovog divnog grada od lokala do lokala ti si kao vetar nezaustavna.

Potražio bih te kad bih znao odakle da krenem, pozvao bih te kad bi bio siguran da javićeš se, sačekao bih te sa kafom i koneskom klopom kad bi znao da pojavićeš se. Zaplakao bih ali muškarci ne plaču. Pustiću da Bog sudi.

Ona: Ovi ljudi su smoreni, ova muzika je blaga katastrofa, ne radi me ništa. Ovaj lik mi toliko ide na živce još jednu mi kaže pljus uću mu šamar. Mrzim navalentne umišljene kretene, a ovaj je jedan od tih.

Gledam u telefon, na ekranu naša slika iz onog kafe bara, prošli mesec kad smo slučajno svratili da pojefemo nešto i popijemo on koje pivo i ja koji koktel.

Otišla bih kod njega na gajbu kad bih znala da je u stanu a ne sa ortacima negde napolju.

Ušuškala bih mu se u krevet i čvrsto bih ga zagrlila, pune su mi oči suza koje potiskam da mi ne razmažu maskaru.

Probudila bih ga nežnim poljubcima toliko bih ga ljubila da bi me pitao dal' sam uredu.

* Nedostaje mi moj kreten, baš mi nedostaje. *

Nazvala bih ga da mu čujem glas, da vidim kako je zbog nas, ali on, on se sigurno ne bi javio !

A ja bih ispala budala, ma glupača koja leti za njim kojeg boli dupe za mene, nije me pitao ni kako sam. Užas.

Nedostaje mi njegova prefinjenost, ona ozbiljnost, pogled oštar i moćan, crne oči, brda od 4 dana, crna kosa, taman ten osmeh precenjen, glas oštar nekao kao promukao. Negovan, uredan i pedantan.

Nastaviće se...

* Oboje su se želeli, ali su oboje imali ponos zbog kojeg nisu hteli da se jave jedno drugome, oboje su patili, on na svoj način, a ona na svoj. *

T. T.

[manitat]

Aleksandar Stojković St (Moja knjiga, 2015)

[kosuta-blog1]

„Zaljubila sam se u osobu u koju si ti tako neprocinjevo volela, a ja nikada nisam mogla da shvatim zašto si ga toliko volela. A sada ne shvatam zašto ga ja volim, on je nedolična i arogatna svinja, ali opet sam zaljubljena u njega. Upala sam u ovaj ambis emocija, i sve je tako crno i nepoznato, ne sviđa mi se ovaj osećaj. Želim svoje hladno i bezdušno srce nazad, koje je do sada služila samo da pumpa krv.

Činjenica u stvari koja me najviše plaši jeste to da ovo više nije igra, pretvare se u nešto više, a tako nešto između dvoje nadmenih i samoživih ljudi koji su od uvek usamljeni, nikada nije dobro. Ali vidim da se i on plaši.“  

-odlomak iz knjige koju ću valjda napisati

I.S. (Nona)