#posebnost

[the-lost-lamb]

Oduzeo si mi Istok

Oduzeo si mi Zapad

Oduzeo si mi ono što je ispred mene

I ono što je iza mene

Oduzeo si mi Mesec

Oduzeo si mi Sunce

ali se silno plašim

da si mi oduzeo Boga

- nepoznat autor VIII vek

(Džon Hjuston “Mrtvi”)

[ziftarahologram252]

Volim kako znas da sa mnom ide drugacije i da necu pasti na iste fore kao ostale volim kako znas da mi uvijek mozes izmamiti osmijeh ako mi pustis prljavo kazaliste iako ih ne podnosis volim kako me svaku vecer kad smo vani pred svim prijateljima uvijek pitas daj dodi plesati sa mnom volim kako ti sve kazem a nitko drugi nece nikad saznati za te stvari volim kako me cvrsto zagrlis i pustis da taj osjecaj traje volim kako si uvijek pun energije volim kako me ta energija uvijek povuce za sobom volim to nesto nase posebno🖤✨

nezovimamadoktora

[vanshni-tekstovi]

Da makar jednom stanes na sekundu i skrenes pogled sa utabanog puta, znao bi zasto ti je toliko tesko da pronadjes nekog posebnog. Posebni idu netaknutom putanjom krojeci jednu u potpunosti drugaciju pricu do sada nepoznatu i nevidjenu.

Vanshni

[weltschmertzuboji]

Jednom si mi slomio

iluziju o posebnosti.

Jednom si izgovorio

kako si već jednom 

otjerao tu neku od sebe.

Kako si već prebolio.

Jednom si mogao prećutati

i dopustiti da maštam

da jesam

posebna.

Da jesam jedina. 

Da jesam više

prije svih ranije.

Da jesam.

M.B. (via @weltschmertzuboji )

[the-lost-lamb]

Јер видео сам све у теби тада: Сунца и сестре, матере и сене, Звуке и боје, реч и дрхтај пене. У мозак мој је дах твој био уткан. Стог бежи таква, маглена, прозирна, Да запамтим те увек такву исту, Као икону од зла што спасава.

Сонет III - Милутин Бојић

[the-lost-lamb]

Nije za zivot tvoj pogled ohol, nego za slast i san i bol.

Dosada - Miloš Crnjanski

[the-lost-lamb]

VIII Ti ideš od nje, ti, sunčani zrače, Ti si joj kose milovao, mada Sam nisi znao na šta sjaj tvoj pada. I njenom oku ti si dao sjaja. U tvoj se drhtaj nenadno uvlače Osmesi njeni fini, ko ton jada Tih osmeha je moja duša rada. Zrače, željan sam tvoga zagrljaja, Jer dršćeš prepun purpurnoga praha, Mirisa njenog osmeha i daha, Sav oko mene hoću da se sviješ. Ne raspi život svoj slučajem stvoren, U dušu  moju dubok dubi koren; Stani, jer ne znaš šta u sebi kriješ.

Milutin Bojić

[the-lost-lamb]

Žeđi moja, pomamo moja beskrajna, moj pute neodlučni! Tamna korita u kojima žeđ večita traje, i umor traje, i patnja beskonačna.

Telo žene - Pablo Neruda