#susret

[nadjinovuljubav11]

Iako davno su nestale sve veze što spajale su nas

Iako davno izbrisane su riječi i ne pamtim ti glas

Iako davno već zaborav te skrio i dodir tvoj je stran

Susret bi novi probudio u meni onaj stari plan...

[pjegava-curica]

Srela sam te

Ponovo si probudio onaj

Isti osjećaj kao i prvog dana

Samo sto su ovaj put suze potekle

[ekatarina]

Otišla sam u njegov grad, ne sećam se iz kog razloga. Razlog posete nije ni bitan. Svakako nije bio usmeren ka njemu. Šetala sam ulicama njegovog grada u nadi da ću ga negde sresti. Želela sam da vidim to njegovo nasmejano lice, te njegove tople oči, taj njegov širok osmeh. Želela sam da i on mene vidi. Čisto da ga podsetim da postojim. Da sam i dalje tu, tacno onoliko koliko on nije. Slušala sam osećaj, i rešila da baš prodjem tom ulicom, ulicom gde sam ga srela. Moja sreća je bila toliko jaka, da to nisam uspela ni da sakrijem. Razdragano sam se zaletela ka njemu, ka njegovom zagrljaju. Da je samo znao koliko je moje telo čeznulo za tom toplinom. Možda je i znao, ako me nije izdala moja razdraganost, onda moje srce sigurno jeste. Malo je reći da sam bila uzbudjena, bila sam zapravo ponovo rodjena, bolje rečeno moja nada. Bio je totalno fin prema meni, sa minimalnom rezervisanoscu. Ipak se on ovome nije nadao. Seli smo da porazgovaramo. Uhvatio me je za ruku. Znao je kako da me smiri, i zaustavi. Na trenutak zastao mi je dah, ali i moj san. Probudila sam se u ranu zoru. Sama u krevetu. Bez njega. Njegovog osmeha. Njegovog dodira. Njegovog poljubca. Bio je to opet samo san.

Ekatarina 

[nije-mi-nista]

Ti juriš zimu, ja jurim leto. I, dušo, to dvoje se neće nikada sresti.

After, Ana Tod

[sjaj-u-tami]

Bila je to ljubav na daljinu.

Ne ću vam pričati koliko sam ga voljela.

Ali znate,

Uskoro se vraćam u naš rodni grad

I ne odbrojavam dane do ponovnog susreta.

...

Neke ljubavi vrijeme ne može izbrisati...

°°°

[s-ljubavlju-t]

Oženi se.

" Večeras se oženio, nećeš ni pokušati poslati poruku? " drugarica me pita, dok ispijamo jeger.

"Idi ženo ti mu šalji poruke, je*ao te on, pusti me."

"Znaš da bi došao,samo da ga pozoveš, došao bi odmah, ostavio nju."

"Da, da, tako je, jeste... Pij taj jeger i ćuti."

Drugarica ne prestaje.

"Smaraš me, pusti me, ne pričaj o tome."

Sjedimo tako, pijemo, slušamo pjesme.Auto dolazi, koči toliko jako da su mi se noge odsjekle od straha. Čujem galamu. Izlazim da vidim šta se dešava...i ne vjerujem. On. U vjenčanom odjelu, sa rakijom u ruci, pruža mi flašu, ubijen od alkohola i govori mi:

"Aj da nazdravimo za moju sreću, ajde."

"Idi kući, pijan si."

"POGLEDAJ ME U OČI, NAZDRAVI MI, ZA SREĆU. S NJOM, NE S TOBOM. NAZDRAVI MI ZA SREĆU SA DRUGOM ŽENOM KOJA NISI TI. AJDE, MOŽEŠ LI?!"

"Smiri se, ima da te čuje neko jebote, šta se dereš, daj mi tu flašu."

"IMAM PRAVO DA SE DEREM, NEKA ME ČUJU, ŠTA JE, ŠTA GLEDAŠ, U KOGA GLEDAŠ? U MENE? E PA, NEMA ME. VIDI ŠTA SI MI NAPRAVILA!"

Ja ćutim.

Diže ruku i pokazuje burmu.

"VIDI OVO, POGLEDAJ U OVAJ OKOV, U KOJI SAM UPAO ZBOG TEBE. KRIVA SI, JESI. SVE SI SRUŠILA, SVE SI JEBOTE SRUŠILA."

Prilazim mu polako, uzimam flašu. Grlim ga čitavom jačinom koju posjedujem, stavljam mu glavu na svoje rame i ljubim ga u obraz. Kao i prije 6 godina, drhti.Opet taj drhtaj koji ga je odao i tada.

"Idi kući njoj, molim te. Ti i ja, ne bismo uspjeli nikada, molim te. Zbog mene idi kući."

"Pusti me, neću da idem kući, hoću da budem pored tebe. Molim te, samo još malo."

Uzimam telefon i zovem našeg, a sada samo njegovog kuma da dođe po njega. On izlazi, galami na njega, vuče ga u auto, a meni govori :"Znaš da te volio, i da te voli...umjesto tebi da sam rekao zvanično "kuma" govorim to njoj koja eto, samo liči na tebe. Nema pojma da je voli samo zbog toga".ˢ ˡʲᵘᵇᵃᵛˡʲᵘ, ᵀ.

[terstuzlanka]

Dijelili smo skolsku klupu, uzinu, tajne i strahove. Pomagala bih ti na svakom kontrolnom, pisala ti pismene sastave, napominjala te da trebas nauciti lekciju.. Ti bi mene branio od drugih, stajao u moju zastitu i uvijek bio blag prema meni. Nasmijavao bi me kad sam tuzna, pomagao mi i ucio necemu sto ne znam. Provodili smo dosta vremena zajedno. Meni su mnoge zavidjele na tome. Ti, jedan od najzgodnijih u skoli, fudbaler sa smedjim ocima i uvijek urednom frizurom, poklanjao bi meni najveci dio svoje paznje... Priznajem, jesi. Pokazivao si mi da sam ti bitna, ali ipak samo kao najbolja drugarica. A kao i obicno sto bude, ja, ludo zensko od samog pocetka zaljubljena u tebe. Ali nedovoljno hrabra da ti to i priznam. Uzivala sam u tvojoj paznji, glumeci da sam ti samo drugarica.. Kroz citavo skolovanje je bilo tako. Niko nije saznao za ljubav s moje strane. Tako je ostalo i dan, danas. Na kraju skolovanja putevi su nam se razisli, ja na svoju stranu, ti na svoju... Nisam ni sanjala da cemo zavrsiti tako da se nikad vise ne cujemo ni telefonom, a o drugome da i ne pomisljam.

Po zavrsetku skole, izgubili smo apsolutno svaki kontakt.

Nisam te vidjela citave cetri godine. Ne znam kako ali nismo imali niti jedan susret, pa ni onaj slucajni. Meni je to u jednu ruku godilo... Zaboravljala sam te, pomalo. Ali nikad toliko dovoljno da te prestanem voljeti.. Dosta puta sam razmisljala o tome da li ti ikad padnem na pamet, pomislis li na mene.. Mnogo puta sam se nadala da cu te sresti, ili barem vidjeti iz daleka, cisto da vidim da li si se promijenio, odrastao. Ali nisam.. Valjda je sudbina rijesila da te zaboravim i nastavim dalje..

Bas kad sam mislila da si otisao u nepovrat, da te necu sresti i da sam te zaboravila, desi se obrnuto. Nakon cetri godine sasvim slucajno, stojeci u guzvi, na koncertu, na stadionu se okrenem iza sebe i vidim te kako stojis na tribinama i pogledom trazis nekoga.. Ne sjecam se kakav je osjecaj bio.. Ne znam da li sam zadrhtala.. Jedino cega se sjecam je nada da si i ti mene vidio i da ces mi prici, bar da me pozdravis. Ali nisi.. Ne znam da li si me vidio, a nisi htio prici, ili nisi pa si otisao... Vjerovatno cu dugo razmisljati o tome, kao sto i o tebi razmisljam evo vec tri dana, ponovo... Nisi prisao, mozda je i bolje tako... Ne znam. Jedino sto znam jeste da bih sve ovo mozda trebala pisati tebi, u poruci, ali nemam hrabrosti idalje.. Nakon cetri godine, idalje si lijep, cak i ljepsi nego prije, a ja idalje potajno, ali u manjoj mjeri zaljubljena u tebe.

Prva ljubavi, najbolji prijatelju, cuvaj mi se i budi mi sretan... Ja cu se vec snaci.. ❤❤

-a.d.

[perspektivno]

"Vidjeli su se jedan jedini put, a već su bili potrebni jedno drugom. Šta bi se tek desilo kad bi nastavili da se sreću."

Paulo Coelho