#M Zasto me toliko volis ? Zasto te ovoliko volim? Zar je moguce da se volimo , a znamo se nedelju dana? Zar je moguce da se ovoliko dobro poznajemo , a tako malo vremena je proslo? Zar je moguce da verujemo jedno drugom verujemo u toj meri da otvoreno pricamo o najtezim problemima , o strahovima , o snovima...o svemu? A tako malo vremena je proslo. Ne znam zaista. Uvek imam neki argument i nesto da dodam , uvek da diskutujem i razlazem na sitne detalje , ali sada ne znam. Stojim nema pred svim ovim pitanjima. Nema i bespomocna da ti dam odgovor. Pred ocima mi se pojavljuju dva savrsena oka , tvoja dva bisera. U tim ocima postoji dubina mora i hladnoca Sibira. Carobne su. Volela sam da slazem puzle kad sam bila mala , secam se uvece kada bi se tata vratio sa posla , seli bismo na pod , skinula bih sa police kutiju Miki maus puzli i proslu ih po podu. Najpre bismo okrenuli lice svakoj puzli , da ih dobro sagledamo i upoznamo njihove boje. Tako i sada kroz zivot , otkrivamo ljude i sagledavamo njihove osobine , uklapamo ih u nas zivot. I tako puzla bi se malo po malo oslikavala pred nasim ocima i slika bi postajala sve jasnija. Ali uvek je postojala ona jedna puzla , prokleti jedan deo slagalice koji je uvek falio , koji se zagubi negde po sobi. Obicno bi ga nalazila , bas tamo gde sam i tebe , ne daleko , ali na mestu na koje nisam cesto odlazila , iako mi se nalazio ispred nosa. Do malo cas sam mrzela taj delic jer mi je falio , a sada ga obozavam jer sam ga napokon nasla i mogu da spojim slagalicu. Do sada sam mrzela osecaj da mi nesto fali u zivotu , jedna jedina osoba , neko ko bi mogao da mi popravi dan samo jednom obicnom porukom , da mi izmami osmeh kad svaki deo mene i unutra i spolja boli. Ti si deo slagalice. Ti si savrsen deo , za sve ostale se uklapas u celinu , uklapas se u sliku mog zivota , ali samo ja mogu da uperim prstom u taj jedan deo slagalice , u jedan deo mene , da uperim prstom u tebe i svima ponosno kazem " da njega sam trazila , to je on" . Samo ja i ti cemo znati pricu o nama , pricu kojoj ne zelim da zatvorim korice nikada , samo da otvaram nova poglavlja , da zajdno ti i ja kao dva glavna lika prolazimo kroz pustlovine , sli da nas one nikada ne rastave. I da , sada shvatam , vezala sam se za tebe , svim srcem , poklonila ti deo sebe , bukvalno. Poklonila ti dane i noci , sav kredit i sav internet , sve one zvzde koje smo gledali zajedno i koje cemo , nadam se , gledati i ubuduce. Ako odes i odneses te zvezde sa sobom , u mom svetu ce zavladati mrak , knjiga ce se zatvoriti , a puzla rastrgati na delove , koje sam marljivo skupljala. Imati tebe u zivotu je rizik , na kocku bacam srecu , ostale prijatelje , uspomene sa tobom , i sve ostalo sto je meni drago. Ali ko riskira taj i profitira. Buducnost zavisi od nas , od toga koliko cemo biti jedno uz drugo i koliko cemo se boriti za nase prijateljstvo. I vidis , nisam ti i dalje dala odgovor na pitanje , ali mozda cemo jednog dana pronaci odgovor , zajedno. A do tada , volim te .
izzy806
tangentwithtanner
origamiaround
yousharknotpass
andulkaphoto