#mladost

[tijanatasmaric11]

Doci ce trenutak kada ce te shvatiti da imate 27 godina, dok ste juce imali samo 17 i necete umeti da objasnite kako je jedna decenija prosla.

A vas zivot je poceo da se deli na pre i posle.

Krzno mladosti ce se pokoriti, nista se nece zapravo promeniti ali sve ce biti drugacije kada pogledate stare fotografije i mutne video snimke koje ste napravili jeftinim starim telefonima.

Mirisi ce vas podsecati na detinjstvo i odredjenje prijatelje sa kojima ne pricate vise.

Svakodnevna druzenja ce postati ponovna okupljanja jednom u nekoliko godina.

A mamina zagorela pita ce biti najbolja hrana koju ste ikada jeli.

I znam sa nekim danima necete moci da pokazete nista od tih 10 godina, ali se nadam da cete se setiti da disete i pustite kamen koji vam stoji na grudima.

Nadam se da cete izaci na sunce i ziveti malo jer je sutra vec 37..

Svaka godina koja prodje podseca na tiho “zbogom” nasoj mladosti ostavljajuci stazu gorko-slatke ceznje za dane kada se zivot cinio jednostavnijim.

Tvoja T

[locabalkana]

nedostaje mi moja boja, ona mladalačka svetlost u meni

[jesenjiv]

Miriše ljeto na zrele maline i još mi nije pritisnut onaj taster u glavi. Hladan potok razdvaja planine i svuda se trava zeleni. Imam 25. Gledam u najljepše lice pod ovim suncem, najmlađe lice što je ikad gazilo dvadesete. Izgovaram stidljivo i iskreno “Ti si djevojčica koju najviše volim.” Osjećam toplinu vlastitih riječi i sreću što ih baš tebi govorim, a ti se smiješ.

Da li stvarno uvijek iz sjećanja sanjamo ili ima u tome i nešto malo od onoga što tek treba da se desi? Znam da je ovo sve već bilo i sve se nadam da se sjećam tamo nekog sna, da trava nije onaj sarajevski park, da pod ovim suncem više niko nije tako lijep. A svaki put kad se probudim, sve manje je topline i sve manje vjerujem da djevojčica koju najviše volim i dalje živi na tvojoj adresi.

[asweetjane]

Prvih 25 godina života učiš da ne treba baš toliko da se ložiš, narednih 25 učiš da bi bilo dobro da se ložiš oko nečega

[predajsesrce]

Logopedi, psiholozi i sociolozi su nam glavna zanimanja u posljednje vrijeme, jer proizvodimo jednu debilnu generaciju ljudi kojima je "Žena od sultana" top, a koji misle da je Tolstoj neki saobraćajni znak, Čopić vlasnik kafančuge. Jer, zaboga, ako recituješ iole nešto što ima smisla, sazrio si za ismijavanja. A brale, još ako umiješ da pišeš nešto više od abecede i ako shvataš gramatiku, osakaćen si za popularizam u društvu neambicioznih morona koji su glavne face. (Izuzev kada dođe čas pismene, tad si glavni rob). Eto, takvu generaciju stvaramo, i čudimo se onda kakvim hitovima nas današnja estrada bombarduje.

[syndhrome]

Živimo u svetu instagrama i prevelike dostupnosti. Muškarci više ne prilaze devojkama, nego im ‘uleću u DM’. Izgubila se hrabrost i to nešto što muškarca ustvari i čini muškarcem. I tako on njoj ‘uleti’ sa nekom otrcanom forom i onda ti oni izađu na kafu i odmah se smuvaju. I sad su oni kao zaljubljeni. I ta ljubav gori i ogromna je. Tako lako. Tako površno. Nema tu nekog truda. Šta je uopšte trud? E onda ti naiđu problemi i prvi savet bude ‘Jedan se otego, drugi se protego’. E BRAVO TI GA. Ljudima je najlakše da odu kad ne ide, ili još gore, da toj osobi nađu zamenu. Teško im je da ostanu pored nekoga ko će ih terati na razmišljanje. Teško im je da prevrnu planetu samo da bi pronašli neko rešenje. Teško im je da razgovaraju sve dok se ne pronađe neko rešenje ili kompromis. I ne znam zašto, ali teško im je. E pa ne želim da živim u takvom svetu. Ne treba mi takva ljubav. Želim onu staromodnu ljubav. Voleti bez obzira na sve(t). Da mu ja spremim doručak u krevet, da on meni pokloni cvet. Da se držimo za ruke. Da idemo u bioskop.

[rasplakanadevojka]

Mladost je nezadrživa, i u najvećoj bedi pokušaće nekako da dostigne svoj mutni san.

- Momo Kapor

[razdragana]

Čarolija počinje tamo gde razum prestaje...