#emocija

[tvoja-tt]

Otac

Znaš, slomilo me to. Slomio me taj osećaj da više moj "život nema smisla, nemam za koga da se borim više, razumeš?, nemam za koga da ustajem svako jutro nasmejan i da kažem hvala ti Bože i na ovome danu što smo zajedno u njemu. Ja sada ne znam ni kuda sam krenuo, ni šta bih vam rekao, ni kako bih pričao o bilo čemu sa vama iako sam svestan da je glupo da me samo gledate i ćutite. Osedeo sam, gde će te za novu godinu? upitao nas je ko zna koji put već vidno nesvesan i skrhan tamom, jer život mu se zove tuga. A tuga je ko kuga, nema nazad kad te obavije i kad ti obizme svaki deo tela u toj granici da upravlja sa tvojim umom telom i dušom. Uplakane oči, drhtav glas i teške reči, muk u duši. Ja sam samo otac jednog borbenog malog Anđela, koji nije izdržao naš zdravstveni sistem...uh korak bez boljeg sutra, osmeh izbledeo, glas se utanjio, korak se smanjio. E jebem ti život! Duša mi prepuna tuge, oči izgubile sjaj, srce radost i ovo je moja hrabrost, što uprkos svemu idem dalje, gledam da nešto radim i da nisam sam.

Ps: posvećeno-jednom-baštovanu-što upokoji sina od 11 godina. Istinito, kakvu borbu je vodio jedan otac za dete svoje, da mu ulepša usreći i produži svaki dan to ne videh nikada i nigde. Jebem ti život. tvoja. t.t.

[blackkmoonlight]

Jeste li ikad razmišljali o tome,

kome ste posvetili najlepše reči?

I jeste li se ikada vraćali na te tekstove,

pa kad ih pročitate,

setite se i emocije

koju ste imali

kad je ruka letela po praznom papiru

zapisivajući osećanja.

[asweetjane]

Za sve smo oguglali i otupeli i emocija koja mi najviše nedostaje sa ljudima je iskreno uzbuđenje oko nečega .

[raspopovic]

[krvarimstihove]

Šutnja

Noć je svoje halje bacila i zamirisala na vaniliju a lampa od himalajske soli bila je spremna ugasiti svoj plam. Zamirisala je ona i osjetiti se dala, topla poput prvog gutljaja kuhanog crnog vina, što se probija kroz pothlađene zidove grla stisnutog od treme pred pjevanje. Sjela je, sva tako svoja, pred mene i nastavila sa šutnjom. Mislila je da mi smeta ta tišina jer je dobro znala da ih ponekad ne podnosim, naročito ne njene. Ali da ga jebeš, mogu reći da sam uživao, i to toliko da se idućih nekoliko dana nisam usudio pričati mnogo. Mudro me ponekad srce prevari; takvi komadići trenutaka ostanu urezani u prsima pa se ponekad tek za nekoliko stupnjeva zakrenu da me pecnu, kada mi ne treba da se sjetim i kada mi ne treba takvih peckanja. Usprkos tome - prihvaćam. Prihvaćam bez straha sve što njenom šutnjom počinje. Te večeri nisam znao razliku između vlastite ludosti i njihove. Nisam znao ludim li ja ili su se oni za krivim stolom najeli pa im se nešto okrenulo u nutrini da ne razaznaju ljubav od korištenja iz potrebe. Odgovor ne znam ni danas. Ne znam, uostalom, ni kako da sa sebe obrišem tuđi grijeh. Nema te tkanine koja bi mi ljubila rane. Ni vjetra koji mi ne bi otkinuo komadiće vezivnog tkiva i kože pod kojom čuvam masti, vode i nju. Nema te kiše koja me razjarila ne bi i pomokrila u dogovoru sa gradskim smogom a oni se čude što sam gorak poput jeftine ranojutarnje kave na prazan želudac. Prešutim i pretrpim i glavu pritišćem u nebo tražeći odgovore kao komadiće stakla ispod kreveta, da slučajno kasnije koji ne nagazim, a noć se taman vanilijom opila i ljubila njene izražajne oči. Bože, da mi je toga, kad bih to barem bio ja. A možda sam i mogao. Možda je pomislila da se udaljavam jer joj nisam dao do znanja koliko uživam u svakom njenom pokretu - bez obzira na muk. Bez obzira na mrak. Bez obzira na naše sitne prepirke. Bez obzira na korake što je vode dalje od mene a nikada je ne odvedu jer to samo ponosi igraju protiv naših ljudskosti a ljudskost se nikada ne predaje. Možda sam i mogao, da je bilo manje vremena. Možda bih požurio i ne bih trošio večer šuteći. Vanilija noćas ne miriše. Samo izdahne samoću u mene a ja je prihvaćam. Prihvaćam bez prigovora jer čak i samoća ponekad - vjerovali ne biste - njenom šutnjom počinje. 

 - E.S.

[odvedi-me-daleko]

Dodji i ostani.

[ljubavnakvadrat]

Umetnost Poljupca

[mir-i-nemir]

Nikad te necu ostaviti samog.

Sve sto nam se desi, desice nam se zajedno.

24.9.20 ~lstory 🦋