[jednamoja]

Ali koliko god bilo loše i teško, prešla sam preko toga i tu sam.

Preživela sam, ja to mogu, ja to umem.

@jednamoja

[thoradvice]

you are so much more than that failed test. that interview gone wrong, your relapse, the missed opportunities, the words you wish you could take back. you are not your mistakes. you're a person who's trying. there are so many opportunities to make things right. you'll get there, even if it takes a few more tries.

[worshipgifs]

[so-journs]

[call-myy-phonee-deactivated2020]

if u don't see my value, I won't try to convince u

[jednamoja]

Ne umeš komunicirati sa drugima, uprkos gomili pročitanih knjiga i sasvim solidnom vokabularu. Konstantno imaš osećaj napetosti, smatrajući da moraš ostaviti pozitivan utisak na osobe, koje bi volela imati u svom životu ili sve osobe generalno. Kada napokon, u retkim trenucima uspeš privremeno prevazići barijere, svaku izgovorenu reč doživljavaš kao jak udarac u najosetljivije područje, dok drugima izgledaš sasvim u redu. Svepriustan je strah od neuspeha, blama ili razočarenja, iako znaš da ih niko ne uspeva uvek izbeći, ali svejedno ne možeš prihvatiti tu činjenicu. Posmatraš neke osobe, želiš im pokazati koliko ti je stalo, ali se onda najednom postavljaju već spomenute barijere i sve iznova počinje. Posmatraju te s’podsmehom, ne znajući da je tvoj um biblioteka, da su tvoje misli neukrotive, da imaš toliko toga za reći, ali ti nedostaje samo način da to uradiš. Isti onaj način, zbog kojeg nikada ne zadržiš i sretnim učiniš one što ti znače.

[everythingfox]

“A few seconds before happiness”, 1955, colorized

(via)

[jednamoja]

sreća, radost i ljubav

[jednamoja]

jer sve što sam čitavog života naučila, jeste da patim u tišini’

[jednamoja]

Da ti kazem kako sam prestala voljeti ljude, da li bi shvatio moju samocu? Da ti kazem kako sam svaku zelju izgubila, pre nego sto sam ju pozelela, da li bi sa mnom imao hrabrosti zeleti nove? Da ti kazem kako je ova dusa podnela vise bola nego sto godina imam, da li bi sa mnom psovao zivot? Da ti kazem koliko sam ostala zeljna ljubavi, da li bi se kajao sto si mi to oduzimao? Da ti kazem koliko sam noci plakala, da li bi ikada mirno zaspao? Da ti kazem koliko sam puta oprostila ono sto mi јe srce kidalo, da li bi ikada vise skupio snage da ga zavolis? @jednamoja

[jednamoja]

Ali nisu to bile suze koje su padale niz blede obraze, to je bila samo neka gorka tecnost satkana od par promasenih ljubavi, takozvanih prijatelja, porodicnih svadja i jos od poneke sitnice. Samo to.

@jednamoja

[fahadcz]

You have yourself

and youself is always enough.

[jednamoja]

selfworth bæ

[jednamoja]

Bila je svoja pre nego ičija. Nalazila je utehu u jednostavnim stvarim poput glazbe, filmova, starih pisaca i stvari koje nisu pružale materijalnu korist, već emocionalnu. Nije volela svađe niti konflikte, najviše je mrzila ljudsku glupost i zatvorenost. Nije volela veliko društvo, volela je samoću, dok su drugi voleli sunce, ona je uživala u osećaju kiše. Nije ništa tražila osim sebe. Bila je svesna stvari koje je mogu uništiti kao i onih koje je mogu dići iz mrtvih, ali je birala onu kroz koju će naći sebe, a to je značilo da se nekada morala uništiti da bi se digla iz pepela kao i feniks. Gledala je sumrak, dizala se u zoru, ležala je u krevetu ali nije mogla spavati, snovi su je gušili, držali zarobljenom, birala je sanjati dok je budna, možda zbog toga je drugi nisu shvaćali, možda je sve to bio kliše, možda je sve to bio njen beg iz sveta u kojem niko ne želi priznati da beži od nečega.

@jednamoja

[jednamoja]

Znaš li ti nešto o nadi? To je najokrutnija pojava na svetu. Smrt je bolja. Kad umreš, nema ni bola. Ali nada te uzdiže visoko, pa te tresne o zemlju. Nada ti miluje srce, a onda stegne šaku i smrvi ga. I tako stalno. Nikad ne prestaje. To radi nada.

@jednamoja

[jednamoja]

Mislim da muškarci nikada nisu bili ovoliko daleko od muškosti i muževnosti. Od čojstva i junaštva da ne pominjem. Ostalo je par endemskih primeraka koji se, da ne bi bili ismejani, kriju pod mimikrijom u čoporu prosečnih jer nam je sistem vrednosti izvrnut naglavačke. A ja, ako se nečeg gnušam to je ćutljivih, stidljivih i pekmezavih muškaraca. Povodljivi i oni koji glume žrtve su posebna vrsta o koje žene ne bi trebalo ni govnjivu cipelu da obrišu. Biti duhovit, dobar u krevetu, inteligentan i šarmantan, lakše je nego ikad jer je konkurencija nikakva. Jedino šta je danas teško, jeste biti finansijski stabilan u nestabilnoj državi. Zbog toga su neke žene i počele da mešaju imućne sa perspektivnima, kriminalce sa uticajnima, galamdžije sa autoritetima, nasilnike sa zaštitnicima i steroidne gutače vijagri sa pravim jebačima. Da li je krivica na muškarcima ili ženama, odgovor će se čuti kada saznamo da li je starija kokoška ili jaje. U svakom slučaju, pravi muškaraci pa makar bili i gej, uvek srcem vole, mudima brane, i celim bićem razumeju žene. Zato je moj odgovor da ću zauvek ostat sama. @jednamoja

[jednamoja]

Mi preživljavamo na nikotinu i kofeinu, a alkohol uzimamo kao večeru. Nemamo manire i često se svađamo. Hodamo preko ceste bez da pogledamo obje strane. Vičemo kad nam nešto smeta, ali nikad kad nas boli. Tišina nam je draga koliko i čitanje lektira. Modrice po našem telu predstavljaju koliko smo toga prošli. Uzimamo sve što društvo nudi i živimo punim plućima. Opisujemo se kao stare duše, a prodali bi se za gram ovoga što ovi današnji parovi imaju. Živimo za vikende i oporavljamo se od njih celu nedelju i tako u krug.

[jednamoja]

Dobro sam, fališ mi samo ponekad, najčešće pred spavanje. Malo razmišljam o svemu što je bilo, malo zamišljam šta je moglo biti, a ujutru... Ma ujutru, to više nije važno, osmeh mi izmame sitnice. Sretna sam ja, samo tebe nemam, ostalo je sve tu, nemam se ja za šta žaliti, dobro sam.

[jednamoja]

Koliko ste se puta opekli na jedan isti zar i upravo taj zar opet pozeleli?